Општинске новине

824

Београдске општинске новине

престаје прерано, пошто се њихови центри налазе у продуженој кичменој мождини, који се овим! начином клања разарају, а течденција доброг клања је да срце и дасиње шго дуже раде. Дакле јасно је да ће онај начин клања бити најбољи код којега не долази до повреде продужене кичмене мождине и тако не ремети шезину функцију. То је случај код пререза врата или пререза на улазу у прсну шупљину код ритуалног клања, даље код клања где пре тога омамимо животињу било ударцем или разним апаратима. Да је степен искрварења овисан у првом реду од неповређености продужене кичмене мождине установили су аутори са својим иокусима, које су вршили код различитих метода клања те устаковили добивену количину крви код животињине тежине, исте пасмине истог спола, старости и гојног стања. (Дембо, П. Фалк, Голтз ит.д.). Најковија истраживања, која на колориметријски начин утврђују остатак крви у месу закланих животиња (животиња се најпре омами и онда закоље Калнер, Бонгерт и Рајсман.) и путем тога израчунавања количину крви која је била добивена код различитих начина клања. Резултат директног т.ј. колориметријски утврђеног остатка крви у мускулатури као индиректног, који се испољује тиме што установимо количину крви која је истекла из заклане животиње, показује степен искрварења. Из наведеног можемо закључити да овај трећи начин клања није ни хуман нити користан ради што веће трајности меса. Истовремено хоћу да напоменем да није исправна тврдња да само заклана животиња боље искрвари него она која је пре тога била омамљена. Да то није тако доказује већ горе наведени колориметријски поступак т.ј. утврђивање остатка крви у месу (Калнер, Бонгерт и Рајсман). Ове се тврдње базирају на томе што је мускулатура само закланих животиња светлије боје и то треб.а да служи за доказ бољег искрварења. Светло-црвена боја мускулатуре само заклане животиње оснива се само на томе да дисање не систира као код осталих начина клања него траје до см!рти и које постаје све јаче са повећањем губитка крви, тако да из зареза цури крв светло црвене боје артериелна крв, док код омамљених животиња за клање из зареза цури крв тамно црвене боје венозна крв ради прекидане респирације. Како је мускулатура само закланих животиња до последњег даха опскрбљена са крвљу која имаде кисика, то је и боја меса, за разлику од других начина клања, светло-црвена. Животин>е, које су само заклане не искрваре боље од животиња које пре клања омамимо. Што је установио Калнер, јеврејски лекар. То ради тога што пред крај само закланих животиња наступе анемични грчеви мускулатуре, који не делују позитивно на кретање крви, не дају слободан пролаз крви према срцу, јер ради својих чврстих и неправилних грчевитих кон-

тракција мускулатуре спречавају крв и лимфу у своме току према срцу (Бонгерт). Даље код тога треба узети у обзир и чињенице да краве поседују већу количину крви него мушке животиње исте тежине, даље да младе животиње губе код клања више крви него старије. На питање колика је целокупна количина крви код сисавада одговарам да се узима 1/13 телесне тежине. Јасно је да ова количина не искрвари сва ни код најбољег начина клања; тако говедо тежине 700 кг даје код клања 25—28 кг крви. Осим самог начина клања овиси искрварење и од телесне конституције. Дакле најкорисније и са хуманог и етичног становишта најбољи су они начини клања, код којих пре клања, т.ј. искрварења, претстоји омамљивање, које не утиче на искрварење. Ту би дошла — као најху.манији и најбољи начин — употреба Шермеровог апарата, који својим физичким дејством парализира осетљиви централни нервни систем и не спречава каксимум искрварења. Како сви месари не кољу на најсавршенији и тиме најбољи начин, то би требало учинити све да се у кланици може клати само употребом Шермеровог апарата. Д-р Иво Ликар

(Са XI јесење изложбе београдских уметника)

Стојановић Сретен: „Мала фигура" (гипс)