Општинске новине

Из београдске прошлости

847

с упаљеном цигаром, иди лулом по улицама не пуши, иначе ће бити кажњен по § 326 Кр. Зак." Наредба ое завршава апелом , ,да ће и сами житељи одрећи се једног обичаја који више пута даје повод пожару, а он је у нашој вароши тим опаснији што су куће понајвише од слабог материјала начињене." Биће од интереса овде изнети и циркулар који је Општина упутила свима Еснафима 6 априла 1855, бр. 602: ,,Височајшим правилом прописано је да чланови тога еснафа морају имати 20 секира. Ви дакле одма сад, без оклевања, имаћете извидити јесу ли сва та средства у приправности, па ако што фали, наредићете да се то непремено набави, као што сте о томе и ових дана опоменути. И унапредак о томе ћете водити бригу тако, да вас визитација неприправне не нађе, за које би и ви, а и потчињени членови под одговорност и казну доћи могли. И ово вам се овим препоручује да кад ви иступате из дужности устабаше, свагда све прописане вам дужности од овог суда, које су вам писмено дате, и које ће се и унапредак дати, заступнику вашем предате." Осим сака и секира, еснафи су морали имати и кофе за доношење воде. У решењу терзијског еснафа од 7 марта 1859, бр. 103 стоји ово записано: „Примирителни суд вароши Београда тражи од еснафа терзијског наплату за 28 кофа које су еснафу дате да се членовима истог еснафа раздаду у случају пожара, рачунајући сваки комад по 1 форинту и 41 крајцару. Еснаф је решио да се поменуте кофе плате и из касе изда „47 форинти и 7 крајцара.,, И млађе генерације се сећају да је појава пожара објављивана из оне кућице на згради старе зграде Универзитета. У тој згради увек је дежурао по један ватрогасац. Међутим,, исте године — 1863 — кад је мајор Миша ту зграду поклонио држави, постојала је код надлежних намера да се кула мотриља подигне на Стамбол-Капији. Неки дописник из Београда писао је о томе Ншретку, који је излазио у Новом Саду. Пишући 20 фебруара 1863 како су Варош Капија и Сава Капија тако заравњене (срушене су биле 4 јуна 1862 после бомбардовања) да се не познаје ни где су биле, а за Видин кап!ију да ће се терен доцније очистити, додаје да се Стамбол капија неће рушити јер ће се на њој подићи кула, о којој је напред речено, а са које ће се, вели варош са свих страна моћи видети. Међутим, до тога није дошло. Стамбол капија срушена је маја месеца 1864. На седници општинског одбора од 12 октобра 1872 решено је да се установи Пожарна чета, јер се увидело да се мора поћи савременијим путем.

СТАРЕ БЕОГРАДСКЕ ЗГРАДЕ ХАНЗИКИН ХАН У ул. Солунској бр. 7 уалази се ова зграда која је врло стара, али сада реновирана. Пре 75 год. у тој згради су били: Јеврејска основна школа и Јеврејски духовни суд. Сада је у њој столарска радионица. Када је та зграда служила као хан, то нико не памти. По предању то је било пре сто година. Пошто је у непосредној близини стари амам, овај крај је некад био веома жив. Много света, па и српског, долазило је у тај амам ради купања. ТУРСКИ ХАН Хотел „Империјал" на Крал>евом тргу, до старе зграде Универзитета, био је турски хан. Пред њим су на улици била четири стуба са алкама, за које су кириџије, махом из Ужичког округа, везивали коње па после одлазили у разне дућане и куповали робу. И онда, пре 70—80 г., зграда је имала спрат. Данашња зграда је из основа реновирана. ВАРОШКИ СУД Ова зграда у ул. Кнеза Михаила била је кафана Браће Крстића. Пошто је била у чаршији, радила је добро. АБАЏИСКА УЛИЦА — АБАЏИСКА ЧАРШИЈА — ДАНАС УЛИЦА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ Традиција и успомене још су толико свеже да стари људи онај део од Зеленог венца до ул. Балканске називају и данас абаџиском улицом, јер су се ту прво абаџије населиле и радње отвориле. У тој улици има још доста старих кућа, нарочито на доњој страни, са узаним лицем и двориштима дубоким преко 30 метара. До пре 50 г. у тој улици, како нам је оставио трага хроничар Малих новина у броју од 21 марта 1889, ,,било је горостасно дрвеће, красни редови јабланова" чије је саднице у Топчидерској економији произвео Атанасије Николић, а општинска управа од 1845 до 1850 засадила у тој улици. У марту 1889 почели су то дрвеће обарати. Мале новине нису казале по чијој је наредби то чињено. Свакако по општинској. Осуђујући тај поступак, поменути лист је писао: , „Стари људи знају да је читав онај квадрат између Абаџиске и Ломине улице на сељен и изграђен на земљишту које је пре