Општинске новине

Педесетогодишњница занатског покрета

805

се и пријемом њених захтева допринети, да наше пореме^ено и болесно друштво што пре оздрави на корист државне и економске заједнице". Ова резолуција била је достављена Краљевској влади, Народној скупштини, Народној банци, Министарству трговине и индустрије и Занатској комори. Савез и Занатска комора сада све енергичније раде на томе да занатлије добију индивидуалне кредите од Народне банке и да се оснује Занатска банка. Резолуција Крагујевачког Конгреса имала је резултата. После Конгреса дошло је до једне конференције у Народној банци на којој су учествовали и преставници Занатске коморе и Савеза. Резултат конференције је био да је Народна банка почела давати индивидуалне кредите до 5.000 динара, оним занатлијама за које Занатска комора да повољно мишљење. Коришћење је било ограничено. У 1924 год. ни 1% од укупног износа кредита одобрених од Народне банке. Борба за Занатску банку се наставља. После једне конференције у Министарству трговине и индустрије 1923 године Савез и Комора образују одбор за израду нацрта Закона о Занатској банци. Још док је овај одбор радио, Министар трговине индустрије је већ 4 јануара 1924 године поднео Народној скупштини предлог Закона о Повлаш"Кеној земаљској занатској банци. Предлог је садржавао свега 4 члана. Основни акциски капитал банке био би 40,000.000 дин. Држава би уплатила 40% из оног дела чисте добити Државне класне лутрије који је намењен помагању и унапређењу занатства. Држава се одриче права на дивиденду за овај свој удео у акциском капиталу. Банка се ослобођава свих државних и општинских такса, пореза на рад и имовину и свих државних и самоуправних приреза. Ни овај пердлог није имао сре^е да постане Закон. Борба се продужује и тек 30 јануара 1926 године Народна скупштина изгласава Закон о Занатској банци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца са огромном ве^ином од 153 према 23 гласа. У овом изгласаном Закону задржате су све повластице из предлога из 1924 године. Учеш-Ке државе максимирано је на 40% од акциског капитала чији је износ доцнијим статутом Банке утврђен на 75,000.000 динара. Свој удео од 45,000.000 динара занатлије су одмах уплатиле. Држава пак има на име свог удела да уплати још свега 4,000.000. Упоран рад Савеза и Коморе довео је до стварања Главног кредитног завода занатлијства и то је несумњиво једна од најве^их победа занатске организације. * * * Један други проблем био је исто тако важан. Уједињење је затекло привреду земље под режимом шест разних законодавстава. Док је у Србији владао Закон о радњама из 1910 године,

дотле је готово свака провинција бив. АустроУгарске Монархије имала своје посебно обртно законодавство. Та неједнакост у условима рада није се могла дуго трпети, а она је била и сметња за стварање преко потребног општег савеза свих згЛатских организација у земљи. Савез и Комора су одмах прешли на рад за изједначење Закона о радњама за целу земљу. Захтев се поставља ве^ 1919 године и понавља се на свима Конгресима Савеза, нарочито на Конгресу од 1929 године одржаном у Београду на коме је дискутован и један готов нацрт Закона, који су израдили заједнички Савез и Комора. У исто време слични нацрти израђени су и од стране Савеза хрватских обртника у Загребу и од Савеза занатлиских удружења у Сарајеву. Министарство трговине и индустрије било је припремило један нацрт Закона у првој половини 1929 године. Савез занатлија у заједници са Савезом хрватских обртника и другим савезима, усто је противу овога званичног нацрта. Интересантно је да се тражи посебан Закон о занатима, а ако се ве^К остане при томе да се и занати регулишу у општем Закону о радњама, онда да се занати издвоје у посебан одељак. У овоме раду долази до најужег контанкта између свих занатских организација у земљи и тако се сазива чувена Бродска конференција одржана 10 новембра 1929 године у Славонском Броду. Бродска конференција доноси закључке о захтевима свих занатских организација Краљевине у погледу новога Закона о радњама за целу земљу. Због њихове важности изнећемо овде те закључке у целости: „Конференција преставника главних и водећих занатлиских установа и организација у Краљевини Југославији, одржана 10 новембра 1929 године у Славонском Броду, после исцрпне дискусије донела је једнодушну одлуку: 1) Да се умоли Краљевска влада да у што кра^ем времену донесе једнообразан Закон о занатима за целу државу, но да пре његовог доношења саслуша и уважи мњење занатских установа и организација. 2) У случају да Краљевска влада жели да донесе Закон о радњама као целину, конференција сматра да је најповољније да се уз тај закон унесе посебни одељак о занатима. 3) У интересу целокупне привреде, конференција сматра да је безусловно потребно да Закон о занатима буде основан на следе-Ким принципима: I — Да занатску радњу може водити само лице које је стручно оспособљено. Способност се доказује уверењем о положеном мајсторском испиту. Мајсторски испит могу полагати она лица која су провела најмање три године на изучавању заната, положила помо^нички испит и провела као помо^ник најмање пет година.