Општинске новине

806

Београдске општинске новине

Правни мајстор може водити само своју радњу. При оснивању филијале власник исте дужан је да има стручног деловођу, који ^е филијалу водити и који мора имати квалификације правног мајстора. Исто важи и за радње удовица и малолетне деце умрлих мајстора. II — Установљавање стручних занатских школа, које су обавезне за све занатске ученике, а којима би држава обезбедила средства за постојање. III — Законска заштита дома^е радиности при државним и самоуправним лицитацијама и набавкама. IV — Обавезно осигурање занатлија на случај болести, изнемоглости, старости и смрти. V — Забрана рада при казненим заводима и стручним школама по поруџбини и за јавну продају. VI — Онемогућавање бесправнога рада (надри-обрта) ма у коме виду и облику. VII — Потпомагање и унапређење занатске радиности и стварање Фонда са државном помоћи за тај циљ. VIII — Установљење принудне занатске организације на професионалној основи са надлежнош-Ку делегиране занатске власти.

IX — Установљење суда добрих људи за решавање спорова потеклих из радног односа послодаваца и радног особља. X — Образовање сталних избраних судова при коморама надлежних за решавање спорова потеклих из занатског посла. XI — Установљење посебних занатских комора, које би биле најсигурнија залога правилног развоја занатске радиности и занатлиског сталежа уопште. (Делегиција словеначких занатлија, изузетно с обзиром на прилике свога подручја, заузима становиште за заједничку комору). XII — Нормирање посебним ставом у овом закону односа грађевних заната".

Ова резолуција, која је предата Претседнику Владе и Министру трговине и индустрије, имала је своје дејство. Образована је у Министарству трговине и индустрије Комисија за Закон

о радњама у коју су ушли и преставници Трговачке, Индустријске и Занатске коморе и која је прерадила ранији нацрт Закона. Тако прерађен законски пројекат је изгласан од Народне скупштине 5 новембра 1931 године, а ступио у живот 9 марта 1932 године. После еснафске уредбе и Закона о радњама од 1910 године, нови Закон о радњама од 1931 године, под чијим режимом и данас ради привреда земље велики је успех. Већ сам факат да се привреда земље уместо шест разноликих законодавстава, може да развија под једним јединственим законом, под истим условима, истиче сав његов значај. Нарочито занатлије могу бити задовољне њиме јер су успели да нови закон прихвати најве1пи део њихових захтева. Његове карактеристике, у погледу на занатство, су следе^е: Преко 90 набројаних заната везани су за стручно оспособљење; Као нееснафски занати унети су само они за које доиста није потребно неко нарочито оспособљевање; Занатску радњу могу водити само оспособљене занатлије, а не и незанатлије преко стручног деловође; Принудност професионалних организација проширена је на" целу земљу; Занатско осигурање је обавезно; Услови и погодности за националну радиност су много бољи; Одредбе о санкцијама су много боље и ефикасније; При јавним набавкама дома^а радиност се много боље третира итд. Недостаци, који су се показали у току неколико година примене, биће исправљени ревизијом Закона о радњама, која је већ припремљена у Министарству трговине и индустрије; али

Лака кола — рад г. Душана Грујића, ковача из Панчева

Папуче — радови г. Матејића Лазара, папучара из Београда