Општинске новине

Педесетогодишњница остаје као леп резултат рада занатских организација тековина изједначеног Закона о радњама за целу земљу.

Активност Савеза огледа се и у раду на подизању занатлиског задругарства у виду самопомо"Ни. Рад на задругарству почео је био још пре стварања Савеза, а потстакле су га биле идеје Светозара Марковића.' Иако још није било никаквог закона који би регулисао правни положај задругарства, задруге занатлија осниване су и у Београду, и у унутрашњости. Тек 1898 године донет је Закон о земљорадничким и занатским задругама, који је важио све до 1937 године, када је донешен нови Закон о привреддним задругама, који уноси изједначење у задругарско законодавство, 1921 године занатлије су основале Главни савез занатских задруга преко кога је Народна банка давала кредите занатлијама. Главни савез обухвата у главном територије Србије, Црне Горе, Војводине и Босне и Херцеговине. Бројно стање задругара кре^е се последњих година око 8.000 подељених у 159 задруга (1937 год.). Средства којима оне располажу доста су велика, с обзиром на релативно кратко време њиховог постојања. Главне позиције биланса кредитних задруга за последњу деценију биле су крајем године:

Год

чл. удели

Резер. фонд.

обич. штед.

дугови

издате позајм.

;1927

1,219.62?

326.506

2,565.013

2,654.460

9.210.928

1928

8,869.518

672.530

2.625.645

7.202.742

13,626.001

1929

8,6 53.4 8

705.813

4,76 .529

13,063.684

23.068.407

1930

11,318.605

1,108.398

8,620.526

18,549.521

36,102.774

1931

13,124.021

1,362.806

8,995.067

19,521.729

39,891.089

1932

13,157.828

2,165.053

8,726.314

19,857.788

40,081.080

1933

14,514.367

2,795.095

9,526.855

16,349.862

41.545.464

1934

13,239.544

2,887.716

9,663.890

18.737.436

39,333.068

1935

13,187.564

3,171.460

10,789.288

17,9 4.090

41,226.319

19 36

14,006.179

3,492.759

10.479.836

15,785.673

39,142.583

1937

1 1,370.346

3,801.123

11,939.179

16,725.645

41,081.792

занатског покрета 807 После рата оживљен је рад на упису нових чланова у фонд, што је постигнуто нарочито благодарећи одлуци управе фонда да се осигураним члановима фонда дају позајмице уз јефтину камату. ВеЈп крајем 1 929 године фонд је имао преко 800 уписаних чланова.

Поред рада на задругарству скупштине Савеза су се врло активно бавиле још једним важним проблемом — пензионим осигурањем занатлија и њихових породица. Свест о потреби обезбеђења занатлија у случају изнемоглости и старости и осигурања њихових породица у случају смрти занатлије хранилаца, била је јака у једном кругу занатлија још при крају прошлога века. 1 јануара 1899 године почео је рад Занатлиски пензиони фонд, но свест о значају пензионог осигурања није излазила из ужега круга и фонд је остао са малим бројем чланова све до Закона о радњама од 1910 године, који је предвидео установу Занатлиског пензионог фонда и дотирао га и годишњом државном дотацијом од 50.000 динара. Поред ове дотзције и улога занатлија, у фонд су имала да уђу и заоставштине ликвидираних еснафа као и други приходи.

Писаћи сто са фотељом — рад Дуборезачке школе у Охриду Имовина фонда расла је од 894.000 динара у 1920 години на 1,830.000 у 1925 години, да 1937 године достигне суму од 5,000.000 динара. Једна лепа одлика наших занатлија је да се они у старијим годинама се-Нају своје занатлиске организације и да њој остављају своју имовину стечену за време свога радног живота. Многобројни су такви легати занатлија и они су учинили да се подигне неколико лепих палата у којима су смештене све занатлиске организације, а њима је и Београд добио много. Један од тих легатора Димитрије Наумови^ оставио је тестаментом своје милионско имање у Коларчевој и Васиној улици, с тим да се из његовог прихода помажу занатлије српске народности и православне вере који су у беди а обављали су поштено свој занат у Београду најмање 30 година. Исту помсК тестаменат предвиђа и за занатлиске удове. Из ове задужбине ужавају сталну месечну помо^ 47 сиромашних занатлија и 28 сиромашних занатлиских удовица. После Закона о радњама од 1910 године основан је Фонд занатлиског дома који је купио за 135.000 динара онај леп угао садашње Поенкареове, Хилендарске и Клемансовљеве улице, на коме је ве+1 јуна 1914 године извршено осве■Цење камена темељца монемунталног репрезентативног занатлиског дома. Светски рат је прекинуо зидање, али је фонд добио још једно завештање Ђорђа Стошића столара — ку^у у Скопљанској улици бр. 7 (данашња Паши^ева бр. 8). За примером Стоши-Цевим пошао је Стојан Бошковић, столар, завештавајуКи своје имање у Коларчевој улици бр. 6. Управа фонда је подигла прво палату у Паши^евој улици бр. 8, у коју су биле смештене све занатлиске организације. Доцније се приступило зидању великог Занатског Дома, које је рат био прекинуо.