Општинске новине

874

Београдске општинске новине

Општина може да ускрати грађевинску дозволу за подизање дворишне зграде у главним улицама. Сопственик је тражио грађевинску дозволу за подизање дворишне зграде на имашу у ул. Кр. Александра у Београду. Од овог тражеша је одбијен одлуком Градског поглаварства у Београду Г.О.Бр. 3294 од 22 јуна 1936 год. нарочито са тога разлога што је у питању главна улицја, у којима ч'л. 8 т. 1 Грађевинског правилника не допушта подизање дворишних зграда него захтева изградњу на уличној регулационој линији. И Министар грађевина својим решењем оснажио је са истих разлога првостепену одлуку а жалбу заинтересованог одбацио. И Државни савет својом пресудом бр. 16249 од 19 септембра 1938 год. одбацио је сопственикову тужбу против министровог решења са следећих разлога: „Према члј. 8 т. 1 (Грађевинског правилника: зграде у дворишту могу се подизати само у улицама у којима је то предзиђено Уредбом о извођењу регулационог плана и на прописном отстојању од уличне зграде. У главнии улицама и на трговима морају се подизати зграде првостепено на уличној регулационој линији. С обзиром на цитирани пропис Правилника, општина као надлежна власт за издавање грађевинских доззола може да не одобри подизање дворишне зграде у једној од главних улица, јер се у тим улицама зграде имају подизати првостепено на уличној регулационој линији, и то независно од доношења Уредбе о извођењу регулационог плана, пошто та Уредба у овом погледу има само да утврди улице ван главних улица и тргова у којима ће бити допуштено подизање дворишних зграда. Улица Краља Александра у Београду, у којој би се подигла спорна дворишна зграда, је несумњиво једна од главних улица престонице, што је утврђено од стране управне власти, а с обзиром на ту чињеницу управна власт је могла, у смислу наведеног про. писа правилника, да одбије издавање грађевинске дозволе за подизаше дворишне зграде, и без обзира на то што још није донета Уредба о извођењу регулационог плана. Код таквог стања ствари, решење управне властн је правилно а тужба неумесна и као таква одбачена." Општина је овлашћена да ускрати истицање на згради натписа за које налази да не испуњавају естетске захтеве. Тужиоци су тражили дозволу да на својој згради на Престолонаследниковом тргу поставе фирме и од тога су одбијени одлуком Градског поглаварства у Београду Г.О.бр. 8318 од 3. XII. 1937 са естетских разлога. Против те одлуке изјавили су жалбу на Министра грађевина, која је одбачена оспореним решешем а одлука Поглаварства оснажена са разлога изнетих у њој и с обзиром на чл. 31 и 60 Грађев. правилника за град Београд. Тражећи поништај министровог решења, именовани сопственици у својој тужби на Државни савет истакли су да управна власт није образложила у чему натписи, које би хтели да поставе на своју зграду, не би задовољавали естетске

захтеве. И Државни савет својом пресудом бр. 12451 од 19 октобра 1938 г. одбацио је њихову тужбу са следећих разлога: „Према чл. 60 ст. 8 Грађевинског правилника за град Београд — за објазе, натписе, рекламе исписане или светлеће итд. на зидовима фасада или на забатним зидовима, мора се добити одобрење од Поглаварства. Ови натписи морају, према истом пропису, бити лепо и угледно компоновани и правилним језиком исписани, а неестетичне, неисправно и погрешним језиком исписане објаве, табле, рекламе итд. Поглаварство неће одобраваги да се истакну. У наведеним прописима Грађев. правилника садржано је озлашћење за Поглаварство да не одобри истицање на фасади зграде натписа за које налази да су неестетеки. У спорном случају у питању постављања односних натписа на фасади зграде именованих сопственика Поглаварство је преко Грађезинског одбора, који је њен саветодавни орган по грађевинским предметима — § 106 Грађев. закона, утврдило да ти натписи не би задовољавали естетске захтеве, а чим је то утврђено правилно је, у смислу наведених прописа, ускраћена дозвола за постављање истих, а тужба је неумсена и као таква одбачена. У испитивање правилности оне саме оцене општинске власти да су односни натписи неестетски Државни савет не може да улази, јер је по наведеним прописима у том погледу меродавна оцена општине, заснована на мишљењу саветодавног стручног органа за грађевинске предмете. Стога је пресуђено као у диспозитиву, о чему пресудом у препису известити заинтересоване стране." Да би се добила дозвола за употребу зграде мора у свему бити поступљено по грађевинској дозволи, те морају бити задовољени и евентуални услови за које је грађевинска дозвола везана. Сопственици имања у ул. Господар Јевремовој у Београду тражили су од Градског поглаварства у Београду дозволу за употребу своје нове зграде подигнуте на односном имању. Од озога тражења су одбијени одлуком Поглаварства Г.О.бр. 7493 од 19 новембра 1937 год. са разлога што им је грађевинска дозвола дата под условом да се задовољи и пропис чл. 8 ст. 2 тач. 1 Грађевинског правилника за град Београд, тј. да нова улична зграда буде удаљена од постојеће дворишне за 2/3 висине уличне зграде, а да тај услов није испуњен, јер је задржата дворишна зграда на штету оног прописног растојања, које мора да постоји између дворишне и уличне зграде. По жалби именованих сопственика, Министар грађевина својим оспореним решењем поништио је одбијајућу одлуку Поглаварства, јер је нашао да је код питања издавања дозволе за употребу зграде имало само бити исптиано да ли је нова зграда у свему изведена по одобреном плану, а да је то у погледу односне зграде утврђено, зато је и дозволу за употребу исте требало издати, а питање постојања дворишне зграде, у вези са растојањем између н>е и нове уличне зграде, расправити у посебном поступку. Против ове министрове одлуке сад је поднело Државном савету тужбу Поглаварство као самоуправа и истиче оне исте разлоге са којих је као грађевинска власт првог сте-