Општинске новине

Политички живот

1003

влу. Л1асе су прихватиле ове поздразе спонтаним и бурним усклицима и овацијама. Говор г. Владе Илића гласи: Пре него што почнем стварни наш посао због кога смо се састали, кека прва наша реч буде поздрав нашем младом много љубљеном Краљу Петру П. Живео Краљ! И првом Краљевском Намеснику, Стрицу Нашег младог Краља, Кнезу Намеснику Павлу, Живео Кнез Намесник! Ја вам, господо, од свег срца захваљујем што сте се у овако великом броју одазвали и дошли на овај наш привреднички скуп. Сакупили смо се данас, уочи избора, када је сваки грађанин позван да да свој глас за политички рад који сматра најбољим. Нас привреднике интересује највише привредни програм и рад на привредном пољу одговорних фактора. Ми морамо увек бити у положају критичара, јер имамо искуства да се привредна питања решавају често изван нас и не онако како би то привредни интереси захтевали. То наше отсуство при решавањима о главним привредним питањима и о државном газдовању, често нас је бринуло и ми смо у нашим организацијама тражили разлог томе. Увидели смо да је један од главних разлога тај, што у Народној скупштини има веома мало привредника који познају право стање земаљске привреде, а који би уједно умели и били способни да то стање правилно прикажу; да се супротставе многим демагошким тежњама и да извојују онаква решења каква интереси земаљске привреде захтевају. Истина је да ми — трговци, индустријалци, занатлије — имамо и сувише посла и брига у нашим предузе^има и радњама и да се врло нерадо бавимо политичким радом. Зато су из наших редова врло ретки државници и људи који су могли да утичу на ток ствари. То се стање годинама продужава. На нашим конференцијама често су се чуле примедбе да грешимо, да је време да се и ми мало активније позабавимо радом Народне скупштине и да себи прибавимо утицај на управљање државним пословима. Наше колеге, које су ове предлоге износили имали су веру да 1пе тако бити боље и за привреду и за целу земљу. Јер, у законодавном раду и у доношењу државног буџета, учеш^е практичних привредника — позитивних, реалних људи, поред људи других професија, може донети само добра. Често су се чуле и оправдане критике да ми својом апстиненцијом занемарујемо битне интересе привреде, остављајући решавање најкрупнијих привредних питања без нашег активног суделовања. Сада се указује прилика да се тим примедбама да задовољење, и сада када се обавља гласање за избор народних посланика и наши — привреднички гласови, имају свој значај. Ако погледамо на састав листа београдских, видећемо да земаљска листа г. д-р Милана Стојадинови^а има највише кандидата привредника или привреднички оријентисаних људи. Тај привреднички карактер листе је толико изразит, да се он истиче далеко више него карактер који је обично главни, ако не и искључиви — партијски. То је толико јасно да се не може оспорити. Пре но што би донели икакву одлуку, ми се морамо мало позабавити досадашњим привредним радом г. д-р Милана Стојадиновића, који је и сам активно сарађивао у привреди, био наставник у Београдској трговачкој омладини, претседник Београдске берзе, сарађивао у нашој привредној штампи и био у управним одборима привредних предузећа, где је имао прилике да лично упозна одвијање послова. И као дугогодишњи министар финансија, он је био један од најбоље упућених да разуме потребе земаљске привреде. Ми се привредници, господо, ретко подајемо политичким страстима и другим утицајима. Научили смо да ценимо људе и догађаје по њиховој стварној вредности и да о њима доносимо свој објективни суд. У нашем стрпљивом раду на одржавању и унапређењу наше националне радиности и трговине и на подизању нашег главног снабдевача и потрошача земљорадника, ми ценимо свакога по разумевању наших напора и по пријатељској помоћи која се том нашем напору указује. Нисмо склони изливима наглих одушевљавања и давању незаслужених комплимената. Али, господо, ми смо, с друге стране, људи објективни и склони смо да свачијем раду, који то заслужује, поштено одамо заслужено признање. То је једна од најлепших наших одлика која нам и ствара пријатеље. И као привредник, и као претседник Индустриске коморе, и као претседник Београдске општине, ја морам лојално да одам признање Претседнику Краљевске владе г. д-р Милану Стојадиновићу и његовим колегама на њиховим напорима и на њиховим успесима на привредном подизању земље. Сређеност државних финансија, боља кредитна политика, растерећење земљорадничких дугова, подизање и проширење великих државних привредних предузећа, стварање бољих услова за сваковрсну радиност, велики јавни радови и многа друга прегну&а, која су за последње три године дошла до изражаја, кеоспорне су и опипљиве чињенице, које показују напредак на привредном пољу. Ми сви знамо шта значе јавни радови за привреду. Ту су укопчани и занати, и трговина, и индустрија и радници. Новац посвећен јавним радовима обрће се неколико пута и користи свима радним елементима земље. А на јавне радове посветила је Краљевска влада милијарде динара. Ми сви знамо шта значи када је земљорадник у тешком положају. Онда нам је свима тешко. Растерећен од свих својих превеликих дугова, сељак је данас оспособљен као потрошач. Он продаје своје производе изнад цене светског паритета, а од њега — оспособљеног потрошача — има користи цела градска привреда. Пређимо на наш Београд ... Ми смо привредници најпозванији да кажемо да ли су услови за привредни развитак престонице бољи данас но што су били пре неколико година. Мислим да ^ете се сви сложити са мном да је одговор потврдан. Благодарећи напорима општинске управе, којој имам част бити на челу, и благонаклоној потпори Краљевске владе, можемо на првом месту констатовати изванредну финансијску ситуацију Београдске општи-