Општинске новине

1004

Веоградске општинске новине

не, за коју сви добро знамо каква је била пре само четири године. Домаћинским газдовањем и рационалним управљањем општинском имовином и њеним привредним предузе^има, успели смо да смањимо дуговања Општине за неколико стотина милиона. Као други успех истакао бих подизање Сајмишта на коме су већ одржане толике националне и међународне економске смотре великог значаја. Сајмиште је Београду дало печат важнога трговачког центра у овоме делу Европе. Велики радови на левој обали Саве асанира^е велики терен на домаку Београда и претворити га у једно од најлепших градилишта. Велики водоводни радови који су у току и који ће ускоро бити завршени, омогућиће снабдевање Београда водом за даљу будућност. Постепено, али стално расте^ење грађанства од општинских такса и све боља служба трошаринска говоре јасно о добром старању данашње општинске управе за добро Београђана и Београда. Не^у да вас замарам са веома обимним радовима које је Општина извршила за ово време, подижући санитарне и хигијенско-просветне установе које Београду по општем признању чине част. Хоћу само да вам кажем, да је у свима овим пословима општинска управа сарађивала интимно са Краљевском владом и да је на тој страни наилазила на пуно добре воље и на разумевање. Колико је та добра воља ишла далеко, ви -Цете увидети када вам кажем да је једном приликом Претседник Краљевске владе, г, д-р Милан Стојадиновић дошао лично у Београдску општину, са неколико својих министара, да на једној конференцији са државним и општинским стручњацима узме учеш^е у решавању важних проблема Београда који су годинама чекали на своја решења. На овом интересовању ми му одајемо наше признање. Ја сам, господо, дошао у Београдску општину и водио њене послове као привредник. Као такав излазим и данас пред вас. Ја желим да се та сарадња о којој сам вам говорио и која је довела до привредног подизања и земље и Београда настави. Тој својој жељи ја сам дао израза на тај начин што се као привредник налазим на земаљској листи Претседника Краљевске владе г. д-р Милана Стојадиновића, који је показао своју жељу за сарадњом са привредом. Јер, лист-т за град Београд, Земун и Панчево има заиста изразито привреднички карактер. На вама је да оцените резултате које су та политика и та сарадња дале — привреднички, хладнокрвно — и ја верујем да вам неће бити тешко да 11 децембра дате о томе свој суд. Живели!..." ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ Г. Д-Р МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА Поздрављен бурно и дуготрајно од огромне масе грађана, узео је реч Претседник владе и носилац земаљ-ске кандидатске листе г. д-р Милан Стојадиновић и одржао овај говор: Да београдски привредници нису били досада ништа друго организовали и створили, него ово лепо Сајмиште и овај величанствени збор — па би већ са-

мим тим заслуживали, да им одамо најве^е признање и хвалу. Али ако се пренесемо у мислима 24 године у назад, ми се морамо сетити, да је над овом земљом, где ми вечерас стојимо, некада владала покојна Аустро-Угарска држава. Ви сте малопре прошли онај дивни мост који спаја Београд са Земуном, а нисте имали вероватно никакав други утисак у души, до утисак лепоте наше земље, лепоте нашег престоног града и техничке лепоте тог гвозденог колоса. Они, који су међутим пре 24 године прелазили из Београда у Земун нису мислили на све то, него су само мислили, да живи и здрави прођу земунску полицију и земунску царину, да им се не деси да их са воза скину, па евентуално и у тамницу баце. Та су времена прошла и ми их полако почињемо заборављати пред садашњом сликом велике и снажне Југославије, чије се границе не налазе више на обалама Саве, већ иду од Ђевђелије до Марибора. (Одушевљени аплауз и поклици: „Живела Југославија!") Наша је земља богата и лепа. Она је здрава и снажна. Њена снага, благодарећи и њеној паметној спољној политици, показала се и приликом последње европске кризе, Када се поново кројила карта Централне Европе, Југославија је остала чврста и недирнута. Мир на границама, мир у части и достојанству, јер ми нисмо никога ни издали, ни преварили, био је очуван. (Одушевљено и дуготрајно клицање: „Живео д-р Стојадиновић.") Привредник није напуштао свој посао, војник није излазио из касарни, мајке нису бринуле за своју децу. Септембра месеца Југославија је добила једну велику дипломатску битку, по последицама и значају равну најве^им биткама наше славом овенчане војске. (Манифестације Њ. Кр. В. Кнезу-Намеснику и г. д-р Стојадновићу проламају салу.) Ми се, господо и браћо, налазимо сада пред изборима за народне посланике. И тај датум од 11 децембра би^е један од оних који улазе у историју народа. Југословенски народ, који је победио пре неколико месеци на питањима спољне политике, треба ли сада да падне на једном великом испиту из унутрашње политике? (Не, не^емо! — чују се узвици.) Наш програм је кратак и јасан: један Краљ, један народ, једна држава, благостање унутра, мир на границама. (Дуготрајни аплауз). Г. д-р М. Стојаднови+1 излаже затим постанак и развој т.зв, хрватског питања, почињу^и од 1914, кад су Срби као циљ ратовања поставили: ослобођење и уједињење све наше неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца, па све до данас. Критикује политику опозиције. На завршетку говора обраћа се привредницима и каже: Ја моју листу за град Београд нисам хтео да направим ни по коме партијском кључу. Партија је дисциплинована, партија је организована, партија је верна своме шефу. Али, Београд је престоница Југославије. Ја сам желео да моја листа у Београду буде једна елитна листа, једна листа која претставља читаве редове нашег грађанства. Узели смо пре свега једног одличног индустријалца, г. претседника општине, да буде претставник индустрије, не само београдске, него целе земље. Ту је један стари и честити занатлија, да