Општинске новине

ПР5И ДЕЦЕИБАР - ТРИУМФ ЗУГОСЛОВЕНСКЕ ИИСЛИ

Први Децембар 1918 триумфална је синтеза секуларног стремљења хероја духа и мача који су, — мартирским страдањима и подвизима огромних жртава и напора, појединачних и колективних као и духовних прегалаштава најразноврснијих израза, — постепено градили дубоке и простране основе јединству разједињеног народа и његовој заједничкој отаџбини. И само са тих основа, мудрост и гвоздена одлучност Врховног Команданта Регента Александра и највишег носиоца југословенске мисли са класичним хероизмом српског ратника и југословенског добровољца могли су септембра 1918 да спреме коначне услове за појаву Првог Децембра 1918. Тако је Први Децембар 1918 најзначајнији датум на читавој развојној линији југословенске историје — од доласка Југословена на Балкан, Стога и није Југославија, рођена и прокламована 1 XII 1918, случајна тековина стицаја околности при свршетку Светског Рата. Она је неминовна последица свесне тежње и хтења вековима разједињене нације као и напора и хиљадитих хекатомби крвавих жртава. Ову свесну тежњу за уједињењем духовним и политичким носила је у себи, у сва три дела нашега народа, југословенска мисао. Јер визионарно Вјерују проповедника југословенске мисли, пророка и претеча који су најављивали и спремали духовно формирање њених поборника и заточника, водило је сигурно и одлучно кроз читаво XIX и XX столе^е ка Првом Децембру. Али, треба нагласити, да је југословенска мисао стара као и балканско словенство. Као једну етничку целину позна|у га рани византиски писци који не разликују Србе од Хрвата а страхују од помисли да би се они могли сјединити и основати једну велику заједничку државу. Према томе је јасно да су и странцима основни биолошки елементи у језичним и етничким изразима као и саставни делови дома^ег и јавног живота Јужних Словена, и поред изразите њихове расцепканости гентилистичког уређења, изгледали да припадају једноме народу. Али оснивању једне јединствене државе тих Словена опирале су се унутрашње и спољне силе. Унутрашње биле су центрифугални племенски систем и старо урођено словенско индивидуалистичко назирање на државу и свет, тако непомирљиво са центрипеталним хтењима јачих, средишњих племена, која су окупљала околна и подложила их вишем државном интересу. Спољне силе ишле су увек за тим да балкански Словени не оснују једну државу. И кроз ове основне историске чињенице долазе још спољни утицаји двеју јаких цивилизација, источне и западне које су духовно цепале по крви један јединствен народ. Тако се ниже огроман сплет узрока који су спречавали и спречили оснивање једне велике и заједничке,

опште словенске државе на Балкану. На тим основима сукобљавале су се снаге супротних сила, центрипеталне и центрифугалне око три главна племенска имена, српског, хрватског и словеначког. Али, на тим истим основима, уз силе покретнице, унутрашње и спољне, развијао се вековни ход раздвојене историје једнокрвних племена која су већ VI11/1Х столе^а формирала своје државне организације. Од њих је словеначки део најраније изгубио самосталност, под франачким владарима, да отада живи несамостално под наследницима и баштиницима ове германске освајачке пенетрације. У дуалистичком развоју српске и хрватске историје фатални средњевековни датуми 1102, 1389, 1463 и 1493 обележавају само оне судбоносне прекретнице које су кочиле и спречавале сједињавање и са своје стране учиниле да је доцније требало читав низ столе+на да се те параболичне линије југословенског историског развоја опет једном споје. А ово је учинила биолошка сила, као главни носилац историске истине изражене у синтетичном политичко-историском термину — југословенска мисао. Њен развој и њена историја јесу и историја уједињења Југословена. У прошлости сва три дела југословенског народа било је снага индивидуалних и колективних, културних и политичких које су тежиле стално и одређено ка циљу уједињења сва три наша племена. Али, ако желимо да дефинишемо садржину југословенске мисли, наилазимо на два гледишта с којих се она може посматрати. То су биолошкоисториско и модерно-политичко гледиште. Ово друго је саставни део настојања савремених генерација као и оних које су у XIX и XX ст. претходиле данашњој. Југословенска мисао се кроз развој препорода код Срба, Хрвата и Словенаца развила у један изграђен политички појам највишег народног стремљења о свести јединства народа растављеног у прошлости границама, верама, писмом и именима, као и настојања да се све поеграде уклоне и разједињени сједине. А ово XIX столе^е имало је читав дубок и далек узрочни сплет испред себе. Иако су били ефемерни појави као што је онај Људевита Посавског у IX столећу или босанског краља Твртка, који се први од југословенских владара, на годину дана после Косова (1390) могао да назове ,,по божијој милости краљ Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја", историја нам је оставила обилату документацију о утврђеној свести кбјом се спознавало да раздељен народ, политички и духовно припада једној лози. Књижевност XVI—XVIII столећа абилује низом оваквих сигурних примера. И, управо стога, на овако дубоко усађеној свести могло се у XIX столе^у градити препородитељско доба код сва три дела народа. А ова идеја јединства морала је најпре