Општинске новине

Први децембар — триумф југословенске мисли

895

да буде ослободиланка. Јер југословенска мисао XIX столе^а је мисао националне слободе, јединства, братства, љубави између једнокрвних гглемена. И ова је мисао имала своје неустрашиве заточнике и проповеднике, идеологе и одважне борце на свим пољима јавног живота, међу државницима, политичарима, војницима и војсковођама, свештеницима, католичким и православним, научницима, књижевницима и уметницима, у слободним и неслободним деловима југословечских земаља, али и међу владарима мале али слободне кнежевине, а онда краљевине Србије, као и кнежевине и краљевине Црне Горе. Сјајан је и велик низ тих неимара југословенства, особитих јунака који су се борили са сполашњим и унутрашњим њеним непријатељима, нарочито са старом словенском искључивош^у и нетрпељивошЦу. Љубав према делу истицала се изнад љубави према целини. И она је у извесно доба учинила своја корисна дела у окупљању раздробљених делова извршујући тако у историској поступности и неминовну историску улогу. Али кад су наступили часови да се крене према коначном циљу еволуције, окупљању ова три ојачана и прибрана дела, она се није одрицала своје старе сепаратистичке идеологије сматрају^и да је крајњи циљ постигнут и да се преко њега нити треба а нити може и^и. Пуштајмо засада с вида рад хрватских и српспих књижевника XVII и XVIII столећа који су јасно гледали на цео наш народ далеко преко граница своје уже отаџбине, потврђујући очигледно у својим списима мисао народног јединства, као што су Павле Ритер-Витезовић, Андрија Качић-Миошић, Матија Антун Рељковић, Бартоломеј Каши^, Доситеј Обрадовић, Јован Рајић, Максимилијан Врховац, а испред свију отац свесловенске идеје Хрват Јурај КрижаниК (-}■ 1683). И кад се на почетку XIX столећа стала да ослобађа Србија, први ослободилачки јунак и Вожд Карађорђе, оснивалац династије Карађорђевића и нове Србије носи у духу и срцу јасно изређену југословенску свест. „Отац Србије" како Карађорђа назва највећи југословенски песник, црногорски Владика Раде, имао је јасно сазнање о коначном историском циљу његовог шумадиског устанка и покрета. Јер 1807 поручује Карађорђе цару Наполеону: ,,Ми устајемо против Турака да бисмо се ослободили њиховог ропства и међу народима понова стекли своју државу и своју слободу, а борићемо се не само з а нас него и за све Словене који су под игом султана и бечког ћесара!" А још одлучније и убедљивије истом цару Наполеону говори Карађорђе 1810, „да Срби не би хтели да одвоје судбину од судбине илирских провинција где је исти језик и исти народ". Овај аманет Карађорђев остао је чист и сталан у читавом његовом покољењу. Јер то су исповедали, речју и делом син му кнез Александар, унук краљ Петар и праунук краљ Александар Ујединитељ који је за југословенску мисао дао највишу жртву, свој живот. Стога и није чудно да и Карађорђеви савременици истом свешћу претходе општем препо-

родитељском добу. Ево само неколико светлих имена из плејаде великана југословенске мисли тог Карађорђевог времена! Срби: Доситеј ОбрадовиК, Јован Раји^ и Сава Текелија; Хрвати: Волтић и Максимилијан Врховац и Словенац Валентин Водник. Сви су они сматрали да је наш распарчан народ једне крви и једног језика. Али не само они. У исто време ве^ су и стране силе, које су имале интереса за балканске земље, сматрале наш распарчан народ као једну етничку целину и зато му дале једно заједничко име. То је било име илирско које се ве^ и раније спомињало код старих писаца, све тамо од чувеног хуманисте Е. С. Пиколоминија, доцнијег папе Пија II (1458—1465). Отада је паИо Шуг/са чест назив за све Југословене. И то или као термин којим су се означавали засебно Срби или Хрвати или опет заједно као јединствена етничка целина. Овом је имену европско значење дао Наполеон кад је од Аустрије задобивеним југословенским покрајинама дао име Ргоу/псез 111угјеппез или краће Илирија коју су сачињавали Словенци, Хрвати и Срби у Приморју, белачком и целовачком округу, Хрватској до Саве и Далмације. Тако је то име било опште за све ове Југословене, како је то приметио српски родољуб Сава ПоповиК Текелија, „да не би један или други народ себе увређена или подложена другоме мислио" кад би се наиме узело које племенско име за опште. Код хрватског дела југословенског народа читав народни препород ношен је и илирским именом али и његовом широком идејом, која је и књижевно, као и културнополитички југословенска. Кад је Људевит Гај у Загребу окупио око себе коло заносних младих родољуба он их је загрејао идејом словенства — (коју је Гај усвојио од апостола словенске узајамности, Словака Јана Колара) — и југословенства. Јер, прваци хрватског препорода били су свесни да се само у општој словенској солидарности могу Словени Хабзбурговог царства опрети насилном и организованом насртању германизације и мађаризације које су претиле такођер и пуном духовном пропаш^у и Срба, Хрвата и Словенаца. И ова страховита опасност стала је да збија редове хрватских родољуба, да буди свест о јединству с бра^ом коју су једнако погађале заједничке опасности. Људевит Гај примајуКи штокавско наречје као књижевно и опште срушио је преграде које су делиле Хрвате од Хрвата, а онда Хрвате од Срба. Духовном сједињавању била је утрта стаза и било је питање само времена како 'Не се брзо тај процес да развија и сврши. Загреб је тако пре 100 година дао и формулисао југословенску мисао која је са једним именом (илирским) и једним књижевним језиком имала да утире путеве духовном зближавању и срођавању Срба и Хрвата. У Гајевој алегорији о струнама европске лире изражена је и јасна мисао јединства народ -Ј од Алпа до Црнога мора. „Ова Еуропе лира јест Илирија на три угла међу Скадром, Варном и Бјелаком. Одапете несложне

3*