Општинске новине

Дирекција трамваја и осветљења

957

љине и претставља последњу реч технике ове врсте. Напаја се из Београда каблом високог напона који је извучен преко моста Краља Александра I, а има и резервну везу са земунском електричном централом. Најзад резервна потстаница „Академија" на углу Немањине и Милоша Великог улице, састоји се од мотор-генераторске групе снаге 300 к\&'. Ова група кад ради увек је везана паралелно са потстаницом у електричној централи са којом је спојена каблом 2 X 400 мм 2 , дугим 1600 метара. Хлађење исправљача врши се из водовода пијаће воде и као резерва служи савска вода. Сем тога нарочити резервоари за хладну воду служе као резерва у случају квара водоводне мреже. Рад потстаница је подвојен и трамвајским фидерима свака од њих напаја свој одређени део трамвајске мреже. У случају квара на једном фидеру омогућено је да се одмах прикључи резервни фидер из исте или суседне потстанице. Повратна струја иде првенствено трамвајским шинама које су заварене и положене на изоловану асфалтну подлогу, чиме је смањено расипање струје. Постоје и каблови за повратну струју, најчешће једнополни. Врши се мерење и контролом проверава отпор шина, како би се губици што више умањили и сва струја вратила своме извору. 4 АДМИНИСТРАТИВНА СЛУЖБА Продаја електричне енергије. 1 ТАРИФА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ а) За погон електричних мотора. 1921 године цена је износила 3,50 динара по 1 кВч. 1928 године снижена је цена на 3,динара по једном киловатчасу, а 1931 године уводи се специјална уговорна претплата за веће потрошаче по којој је најнижа цена била 1,80 динара/кВч. 1932 године по сложеној тарифи цена је износила од 2,10 до 1,50 динара/кВч. 1936 године основна цена од 3,— динара, без државне трошарине, снижена је на 2,50 динара са државном трошарином. Сем тога дата је цена за индустријаска и занатска предузећа од 1,80 до 1,— динара по киловатчасу за моторни погон, а за осветљење доплаћивало се од 1,— до 0,50 динара по кВч. 1938 године за занатска и индустријска предузећа дате су цене од 1,— до 0,60 динара за дневну потрошњу и од 0,60 до 0,40 динара по 1 кВч за ноћни утрошак, уз доплату од 10 динара месечно по сваком кУА максималног оптерећења.

б) За апарате у домаћинству и термичку сврху уопште. 1931 године уводи се за ову врсту потрошње цена од 1,50 динара по једном киловатчасу за доба од 23 до 4 часа. Године 1932 снижава се цена на 1,30 динара, а време употребе продужава се за 3 часа. Првога јануара 1936 године дате су цене од 2 до 1,50 дин. по 1 кВч без обзира на време употребе. Јула месеца 1936 године снижавају се цене на 1,30 и 0,80 дин. по 1 кВч, а за ноћни утрошак на 0,60 дин. по 1 кВч. 1938 године цена се снижава на 0,70 динара по издвојеним инсталацијама, а на 1,20 и 0,70 дин. по кВч по одобравајућим струјомерима. За ноћни утрошак цена се снижава на 0,45 динара по кВч. За Раковицу и Чукарицу уводи се цена од 1,30 динара по 1 киловатчасу. в) За реклпмно осветљење. Пре тарифе из 1936 године цена за осветљење радњи и излога износила је 6 динара по кВч. Године 1936 дата је специјална цена за осветљење излога од 3 и 1,50 дина:ра, а 1938 год. цена се снижава на 2,50 и 1,— динар по кВч. Уводи се и цена од 1,— динар по кВч за осветљење фасада.

г) Остали тприфски ставови. За осветљење станова 1923 године цена је била од 5,50 до 9,— динара а 1936 године снижена је на 4,50 динара по кВч, док већи потрошачи у току дана и ноћу после 21 час могу имати струју по 2,— динара по кВч. За осветљење локала 1923 године цена је била 12,— динара за радње, 15,— динара за банке и 16,— динара по кВч за вариетеа и биоскопе. 1938 године за све набројане врсте претплатника цена износи 5,30 динара по 1 кВч. Мало већи потрошачи могу имати цену по сложеној тарифи од 2,80 по кВч, уз плаћање сталног месечног паушала од 20,— динара за сваких 100 XV максималног оптерећења. За велике потрошаче, без обзира на сврху употребе, уведена је цена од 1,80 динара по кВч у 1931 години. Већ 1932 године цена је износила од 2,50 до 1,50 динара, а 1936 године проширена је ова претплата на већи број потрошача са ценом од 2,80 до 1,50 динара по 1 кВч. Државна надлештва плаћала су 1923 године 9,— динара по 1 кВч. Сада су скоро сва прешла на сложену тарифу од 2,80 до 11