Општинске новине

Национална улога градова

Чланак који доносимо претставља увод једног важног изгеиггаја иоднетог Претседнику Републике С.А.Д. г. Рузвелту од -стране америчког Урбанистичког комитета. Иначе -сам извештај врло је велики, илустрован плановима и дијаграмима и претставља први званични рад у Сједињеним Државама који се тиче градова, њихове улоге, њиховог постанка и функционисања. Уосталом то је и први званични рад ове вр-сте у свету. У неколико чланака изнећемо најглавније делове оеог извештаја, чији је значај вр-.о замашан и поучан. I Наша нација, каже се у извештају, почива на заједници интереса разних врста занимања. Дужност је владе да испитује недостатке, били они на селу или у граду, са гледишта националног и да доприноси, кад је то могуће, решењу ових питања, посматрајући их не са гледишта сеоског или градског, већ сматрајући их пре свега као америчке проблеме, као сметње за остварање америчких идеала. У истини град и село имају очигледно опречне и дивергентне интересе. Становник села може бити пољопривредни радник, фармер, мали сопственик земље слободне од задужења или поседник каквог великог поседа. Има такође сопственика великих хипотекаоних кредита на обрадивим земљиштима. Становник града може бити радник, са белом крагном или без, мали пословни човек, велики пословни човек или моћан индустријалац. Посматрајући са те тачке гледишта, интереси фармера као таквих нису више исти са интересима становника града као таквих. То је чињеница која битно и природно доприноси учвршћивању националне кохезије и стваоању у целој републици солидног националног интереса, заснованог на лојалности и гордости. Савремена нација има у својим градовима центар у коме се у великој мери изграђује оно што може сачињавати какву претњу или лепо обећање за опстанак народа. Ако испитамо немире који су у току последњих година утицали на народну енергију и народни карактер, констатоваћемо пре свега да је град постао један од темеља народне економије и да он претставља такође један од њених битних проблема.

Кад Америка опада или напредује према наизменичним периодама криза и просперитета, најтамнија сенка економске несигурности пада на градове. Јер, ту наше индустријализ!овано друштво има свој арсенал и ту се налази нервни центар сложеног и осетљивог механизма наше трговачке делатности. У 1935 години једна петина од укупног броја лица која су примала помоћ живела је у десет наших највећих градова. Изложен увек незапослености и лишен резерви које постоје на селу у погледу стана и хране, градски раденик је озбиљно хендикепиран у борби за опстанак. У времену националне депресије дужност помагања и подизања не пада на једну изоловану општину или један део нације, већ на целу нацију. Федерална влада морала је да прими на себе највећи део издатака на помоћи како у граду тако и на селу; она је морала да помаже јавне радове у градским центрима и чак да подупре дефицителне општинске финансије. Од милијарди долара употребљених на помагање незапослених у виду јавних радова у току периода 1933 до 1936 године, знатан проценат био је дат од стране федералне владе. Данас, нација треба да извршује не само мисију помагања и подизања, већ такође и реконструкцију, — нашло се да је и то дужност федералне владе. Пошто јој је ова дужност потврђена прописима и одлукама највиших судова земље, она је израдила један пољопривредни и фискални план социјалне сигурности и рационализације радног уговора, који је нарочито одоеђен да умањи "несигурност масе градских радника и тим самим нестабилност система производње и потрошње народне, који почива добоим делом на њиховом благостању и просперитету. Нација је мудро почела да се стара о чувању својих људских и социјалних извооа исто тако као што се стаоа о чувању својих физичких извора у води, земљи и минералима. На ове људске и друштвене изворе утичу не само услови сеоског живота, који су до пре тридесет година вршили предоминантан утицај на целокупни живот земље, већ и услови градског живота који такође данас на њих утичу. С тога, узимајући у расматрање градски проблем ми не сматрамо да он интересује само град, већ сматрамо да је он проблем и фаомера, тиме што је то проблем који интересује