Општинске новине

974

Београдске општинскв новине

целу америчку нацију. Са гледишта најболзег и најефективнијег искоришћавања наших националних извора, наше градске заједнице поетстављају потенцијал велике вредности и ми треба да испитамо, са гледишта националног просперитета, како их можемо помоћи најефикасније у њиховом развоју. Испитујући стваои олако, могуће је наћи сукобе интереса између градског и сеоског 'становништва ,супротне начине производње, различита тражења у производима за потрошњу, различито радно време и нагоаде, различите начине и ниво живота. Али, кад се чињенице испитују дуже и са једне више тачке, констатује се да су њихови интеоеси заједнички, узајамни и зависни једни од других. И становници града и становници села посматоа^у са истим немиоом огромну сложеност савпеменог живота и ко^итлац ло т, аћаја у кбшма жичимо. И ]едни и доуги боое се са стозховитим пооблемима ко^е стваоа модерна технологита, а коти нису само механичке поирол.е, већ имају велики значај социтални и политички. Модепна тгавилизапита намеће нове ндчине жичЈћења како у граду, тако и на селу. Она ослобаћа нозе енеоги^е и стваоа нове методе коте утичу знчтно и разновосно на: пооодицу, школу, питапу, цокву и владу- Увоћење у акциту ночих енеогита и потоебно завоћење нових начина живљења сачи^авату једну повољну околност и 1*едну обавезу и за град и за село. Пооширење и ооганизапит наставе, прилагоћавање забава и задовољстава, оо^аниио^ање како економских тако и културних и духовних сна^а, сви су ови пооблеми затеднички и становнику града и становнику села. Начини прилагоћавања коте непоестано изискуте савоемени живот имату више сличних тачака него различитости измећу гоадских и сеоских затеднипа. Затеднички пооблем који им се поставља није само питање оазличите густине насељености и врсте ззнимања. као што изгледа на први поглед. већ пооблем одоећеног и здоавог живота. И ова затеднипа интеоеса, ова затедничка борба за одожање ралости и сигуоности у условима модеоног живота. тај затеднички ризик коме су изложени кад те V изгледу један свет са новим доуштвеним уоећатем, то поетставља везе ко[е спатату амерички народ у једну неразлучиву заједницу. Градским и сеоским заједницама постављају се многобројни заједнички економски проблеми. Код једних и код других постоји опадање својине уопште, било да се ради о земљи или о кућама за становање. У нашим пољопривредним заједницама власништво земље од стране оних који је обрађују у опадању је, а исто тако у великим градовима број оних који су власници својих кућа достигао је максимум или је у опадању. У неким густо насељеним крајевима скоро и нема више људи који су власници својих кућа. Тако се и град-

ским и сеоским заједницама поставља проблем пристојног становања. У градовима се поставља питање нездравих станова, а на селима постоји велики број станова који су далеко од тога да испуњавају услове који омогућују пристојан живот. И једнима и другима поставља се проблем реда, здравља, јавне помоћи, наставе и подржавање демократског начина управљања у комуналном животу. Механизација је ство^ила велике фабрике и технологита је снажно повећала принос земље. Али, индиректна последица тога била је прворазредни утицај машине на начин живота'у варошима, док је на селу машина повећала принос пољопривредног рада умањујући у исто воеме воедност његове продукције. Из тога излази да човек са села и онај из града посматрају са неком мешавином дивљења и страха ту машину, кота је повећавајући њихову снагу уман .^ли њихову безбедност. На селу и у граду подтеднако се поставља пооблем успешног преговаоања са великим индустоитским ооганизацијама. Фаомер сусреће овај проблем чим жели да купује или да прода, купутући стварно оно што он троши и поодатући стваоио оно што он производи за потоошњу доугих. На коју год стоану да се окоене, фаомер се налази пред ишгтстоиским дивовима модеоне Амеоике, произвођачима и поодавцима машина и робе, поотив којих он тоеба да стави своту интелигенцију и своју екомомску снагу. Исто тако, ваоошки раденик суссеће у својо1 бооби за надницу, оадно воеме и ^слове рада, и одржавање своје куповне моћи, ооганизаците огоомне снаге. Мали послорни човек те на сличан начин стављен у бообени ред. Сељак је 'често пута испробао воедност удружења прила^о^ених ње^овом начину живота, а исти је случај био и са радником и малим пословним човеком. Благодарећи овим удоужењима они се могу понети са доугим ооганизацијама и извући често извесне користи. Ваоош је често изгледала као да доводи до очатања Америку, али у другим тренутцима она те изгледа^а да је нада наците, ботно поље демокгатије. Очигледно је да ће у будуће на судбину нације вршити дубок утицај градови, ко|и садоже две тоећине њеног становништва и њеног богатства. Постоји слобода развоја у усамљености и широком поостоанству, али постоји исто тако слобода градског живота са тако оазноврсним изгледима, где сваки може наћи оно што му одговара. Постоти демокоати1*а код оних коти живе раштркани, у малом бооју, али постоји такође демокоатита у густој гомили са њеним животним импулсима и њеном упорношћу да за себе тражи поавично учешће у тековинама наше цивилизације. Постоји једна оплођавајућа и стваралачка сила у богатом земљишту пространих поља, али има исто тако плодности и стваралачке снаге у индустриским,