Општинске новине

Повериоци Ђуре {акшића — Колекција докумената о Ђури Јакшићу у Градској библиотеци обогаЂена је новим прилозима —

Мало је писаца, поготову песника, који су, бар код нас, још за живота доживели пригнање своје генерације, уживад.и благодети свсга рада. ИзузеЕ Доситеја у XVIII и Вука у XIX иеку, којима је још за живота одано пуно признаше и који су имали користи од свог књижевног рада, већина их се, мањз ил више, мучила, па и у беди умирала, а слава, признање, пошта долазила им је тек после смрти. У овом погледу, случај Ђуре Јакшића изгледа нам најтежи, најжалоснији. — Да се Ђура у животу мучио и патио било нам је и пре познато; и преписка шегова са родбином и савременицима: Новаковићем, Виловским, Ђ. Попогићем-Даничаром и др., коју је Градска библиотека откупила за своје рукописно оде-

,./ ( ЏС, ■ , ' , ..(• Г.Ј.А Г/ ( -12,, .-//-.М/,,. , '///}■' /, *,•///$. 7*' " Л *'•*<//'*■ ,.■ рдјј

'•ч • — < ••< "' /. Оп, 1 • /•"■<'■•■ 7 А'{»/,<< $/<<%(* 1$ (0 ),</!{ > , ц /,У,

' ' ' 1 " |||р; п4м •■•■ 1ј '•*<•

' 1 Н,/!1 ^ :■' ј<л /" . '• **

доба, а нарочито књижевно делање самог Ђуре, ипак, индиректно и на махове баца такође светло и на шегове моралне и материјалне незгоде и патше: сељакање из места у место, неразумевање околине, злобу, клевете, породичне невоље и вечно кубурење с новцем. Али, до ког је степена мучан и горак био његов кратак и болни живот нисмо могли ни замислити; тек документа која је Градска библиотека недавно откупила, да их придружи колекцији Ђуриних рукописа, открила су нам то. Она сведоче и сувише јасно и драстично кроз каква је искушења, понижеша и увреде прошао овај наш заиста велики песник у својој борби за живот. Није чудо онда што је у тој борби рано подлегао. Каква су то документа, запитаће неко? Сухопарни, прозаични, хладни списи, које је наш песник, ако не писао, а оно потписивао: квите, признанице и „обвезакице", које је он давао повериоцима у тврдој вери и намери да часно и на време одговори тим својим обавезама. Повериоци шегови су мали људи, занатлије: механџијз, кројачи и молери, који су се Ђури у невољи нашли појамивши му новац, али нису презали ни од тужбе ни суда, ако га на време не би натраг добили. • Ове признанице и, обве:анице датирају из 1865, 1866 и 1868 године за време Ђуриног учитељоваша у Сабанти и Пожаревцу. Ради боље илустрације ове пе:ничке Калварије изнећемо неколико оваквих докумената. Почећемо хронолошким редом са признаницом из 1865 год. која гласи: Признаница Како сам од г. Мијајла Костића шнајдера за двестаседамдесет гр. ч. у еспапу кројачхом примио и обвезујем се исту суму месечно по могућству одплаћивати — све док је часно и поштено неподмирим.

Крагујевац 11 аугуста 865

Ђура Јакшић учитељ у Сабанти

„Обвезница" Ђуре Јакшића љеше и о којој смо говорили у априлској свесци овог листа, од 1938 г., ма да приказује претежно кшижевне и друштвене прилике оног

Нажалост, Ђура није могао одговорити својој обавези и 1 марта 1867 год. Михајло Костић тужи дужника Примирителном суду општине у Пожаревцу, где је Ђура са службом, и тражи наплату дуга. На тужби песник је својом руком написао изјаву да пришаје дуг, али да га сада не може платити, јер му се и онако од плате одузима и каже да се поверилац од