Општинске новине

Београдске општинске новине

ловина и један више од стварног броја већника." Али ако ее једна седница није могла одржати, или ако се морала закључити, због нсдово.пиог броја већника, сазива се друга седница са истим дневним редом, на којој се може решавати, ,,ако је присутно најмање једна трећина стварног броја већника , о чему се већници још у позиву морају обавестити. У овоме елучају, и без обзира на недостатак података да су већници у позиву били обавештени о накнадној седници на којој се може решавати са смањеном већином о предметима са претходне седнице, седници су присуствовали свега 10 већника од 36 колики је стварни број већника дотичне градске општине. Није дакле била ни једна трећина већника, са којим би се бројем могла одржати и накнадна седница. А без те већине не може бити ни закључака већа. Ако је у овоме случају известан број већника и без већине прописане законом донео закључак о избору финансијско-правног референта, таква одлука није у ствари одлука градског већа и не може произвести жељене правне последице. Због тога је у ожалбеном решењу исправно поступљено кад је оваква одлука задржана од извршења. Разлози жалбе са којима се наведена одлука ипак брани овде не долази у обзир, јер кад према наведеном правно нема одлуке већа онда се не може ни дискутовати о правилности такве одлуке. Жалба се показује као неоснована, па се као таква морала одбацити, као што је овде и решено." Претседник градске општине је овлашћен да градског службеника премести из једног одељка у други. За ово питање карактеристично је решење Државног савета бр. 12244 од 15 јуна 1938 год. у коме је добио солуцију следећи случај: „Одлуком Претседника градске општине Љубљана премештен је виши градски саветник Д-р Летнар Иван из градског домовинског у градски грађевински уред. Противу ове одлуке Д-р Летнар је ставио своје приповоре односно жалбу градском већу, али му је ова накнадно одбачена одлуком Претседника као недопуштена. Али он се и даље жалио, а градско веће је ову одбацило као неумесну. Противу ове одлуке он се жалио Банској управи која је његову жалбу уважила и закључак већа поништила. Сада је противу ове одлуке покренула спор код Управног суда градска општина а\и је њена тужба одбачена пресудом противу које се сада жали. У спорном решењу Банска управа је узела, да већ самим тим што је жалба Летнариа одбачена више не постоји одлука првостепене власти, те је по томе

основу одлука већа „заради по мањкавости постопан>а" поништена. То гледиште прихватио је и Управни суд, те је тако тужба градске општине одбачена. Државни савет међутим налази, да ово гледиште није у сагласности са законом услед чега и ова пресуда не може опстати. Према § 96 Закона о градским општинама, пре^седник градске општине је „извршни орган градског већа и шеф целе градске администрације", он руководи „администрацију града и утврђује распоред рада свих градских службеника". И већ по томе 0 :1 је овлашћен да одлучује о размештају службеника, па и да Д-р Летнариа премести из једног одељка у други. Осим тога и у службеној прагматици (§ 26) прописано је да по службеној потреби може претседник општине сваког службеника преместити из једног уреда у други, ако овај одговара његовој школској и стручној спреми. Д-р Летнар има звање вишег град. саветника; у томе звању је био у домовинском уреду, па је у истом звању премештен у грађевинском уреду. Одлуком претседника учињено је ј дакле оно што се по правним прописима могло учинити. Отуда је и његова жалба на град. веће била неоснована, те је исправно поступљено у одлуци већа када је ова одбачена. С обзиром на то и Банска управа, као другостепена власт, имала је жалбу Д-у Летнариа одбацити. А када је Банска управа противно поступила у спорном решењу онда је ово било противно закону и као такво није могло опстати. Тужба града према томе била је умесна те се стога морала уважити и спорно решење поништити. Како је у ожалбеној пресуди противно поступљено, она као противна закону не може опстати. Не стоји разлог спорног решења да одлука првостепене власти не постоји већ самим тим пгго је градско веће узело у поступак жалбу Д-р Летнариа и затим исту одбацило. Јер претседник град. општине је донео -одлуку о његовом премештају, а кад је градско веће одбацило његове приговоре односно жалбу, онда је тиме остављена на снази односно прихваћена одлука претседника, према чему она и после тога постоји. У овом погледу је без утицаја и гледиште управног суда у ожалбеној пресуди да је приговор на одлуку претседника допуштен, јер и ако је допуштен он је као неоснован одбачен, а одлука претседника остала на снази. Са ових разлога жалба града морала се уважити, ожалбена пресуда преиначити и истовремено пресудити да се тужба градске општине уважи а спорко решење поништи, као што је озде и учињено." Саопштио Љуб. Ж. Јевтић, секретар Државног савета

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник : Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд,