Општинске новине

100

Беог радске општинске новине

Експлоатација библиотека стоји у вези с целокупним развојем и модерним схватањем о њиховој сврси и улози. Сваки библиотекарски приручник, износећи историјат постанка

Читаоци дневних листова

и рада библиотека, износи у исто време и занимљиве примере о томе како је некад тешко, скоро немогуће било доћи до књига које су биле прикупљене у старим библиотекама. Данас је однос сасвим други. Цела организација јавних библиотека, и својим радним временом, и избором књига, и условима под којима се књиге издају, иде за тим да се прикупљене књиге што више читају. Тако долазимо и до попуњавања горње дефиниције о савременим јавним библиотекама, т.ј. да су оне институције намењене грађанима свих сталежа, средишта одгоја, информације и одмора.

Поред стола за издавање књига. (За столом г-ђа Мензе и г. Ковачевић) Непосредно иза ових проблема долази проблем библиотекарских радника, лица запослених на раду у библиотекама, питање не само њихове спреме, већ и идеолошке оријентације, њихове идејности, шихове, да је тако назовемо, психичке повезаности с послом на ком раде. Ово је једна од стожерних тачака це-

лога покрета. Рад у јавним библиотекама мора се у првом реду схватити с идеолошке стране, а тек онда као професија. У чему се састоји функционисање модерне библиотеке?... Одговор следи из онога што смо већ рекли: у племенитој пропаганди добре књиге; у буђењу латентних интереса за књигу; у развијању и подржавању интереса који већ постоји и то једнако код одраслих, као и код деце и омладине. Јавне библиотеке, не улазећи у сдециализацију, иду за тим да сваком грађанину нруже могућност документације у свим правцима интелектуалног живота који га могу занимати, да му даду материјал за оријентацију у свим могућим професијама и коначно да му омогуће што шири приступ лепој књизи преко које, како је тачно рекао један наш књижевник, С. Пандуровић, дознајемо истину о себи, о другима, о свима нама, упознајемо се с поетским делима у којима је искристализована песничка мисао у строфама и римама, деци и омладини да пруже нарочито дечју и омладинску књижевност — ту дивну, најмлађу књижевну грану која је за то ту да измалена ствара људе с развијеним смислом за правичност, за добро, за лепо.

Читаоци Градске библиотеке. — 'Један омиљени кутак |! ]* I ", |! ј _ ! - ! Да организују овакву библиотеку код библиотекарских радника се претпоставља не само лична дубока и искрена духовна заинтересираност, већ и знање које ће употребити у свим правцима рада поверене им библиотеке. Тако на првом месту код избора књига, које су први предуслов за њено функционисање. Добар избор и довољан "рој књига, који се стално повећава свим што од вредности ново излази, не може ништа надоместити. Зато и свака дефиниција библиотека узима књигу за основу. Еужен Морел каже сасвим једноставно: ,,1Јпе ћЉНоШедие с' с!ез Нугез сји'оп Ш", Приближити књигу читаоцима, омилити је, то су даљи задаци у библиотеци, који траже своје методе, посебно старање и предузимљивост. Помоћ у избору књига нарочито ће бити важна у раду с децом и омладином. Сви ови задаци који ое