Општинске новине

Некролозн

Иван Т, Титов

Иван Т. Титов, геодета Поглаварства града Београда, Градског одељка Земун, преминуо је 31 марта т. г. У пратњи великог броја пријатеља и целохупног особља Градског одељка Згмун сахрањен је 1 априла на земунском гробљу. Над гробом је говорио шеф архигектонског отсека г. инж. Ђ. Шуица и изнео заслуге, велику стручну спрему и љубав, коју је покојни Иван Титов угкивао код свих пријатеља и познаника. Иван Титсв рођен је 13 јуна 1895 год. у Кијеву у угледној кући митрофзр.:ог псоте Теодора Тигова Св^шизши Императорсху Алехсшдровс :у гимназију у Кијеву уписао се на филсзофски факултет у Кијеву, где га је затекао светски раг. Ступио је у војску као ђак-добровољац и 1916 год. произведен је у чин потпоручника. У

војсци је био све до 1 јуна 1918. Истакао се савесно'шћу и храброшћу и одликован је Георгијевским крстом. Године 1919 дошао је у Југославију и запослио се као цртач у Дирекцији за грађење нозих жељезница, док је његов отац, покојни митрофорни прота Теодор Титов, дотадањи професор Духовне академије у Кијеву, постао професор Теолошког факултета у Београду. Иван Титов продужава школовање, и 1927 год. дипломира на Високој техничкој школи у Прагу, отсек за геодезију. По повратку у Југославију био је на служби у Министарству финансија, одељењу катастра, где се истакао на раду при триангулацији. Путем конкурса изабран је за геодету Грађевинског отсека у Земуну, где је ступио на дужност 1 децембра 1929 год. На том положају је остао до дана смрти. Својо?л широком словенском душом, доЗротол и предусретљивошћу стекао је опште симпатије кахо колега тако и грађанства, с којим је долазио у додир. Особље Градског одељка Земун, уписало га је за добротвора Дечијег Дома Краљице Марије у Згмуиу. Вечан му спомен!

^ Мирко П, Богићевмћ

После краћег а тешког боловања умро је у Београду дугогодишњи општински службеник Мирко П. Богићевић, бранилац Београда и носилац Обилићеве златне медаље за храброст. Покојни Мирко рођен је 1883 год. у мачванском селу Метковићу, у познатој домаћинској кући Павла Богићевића, двадесетогодишњег претседника три "м1чванске општине: Метковићске, Глушачке и Раденковићске и народног посланика сроза качванског. После свршена ДЕа разреда гимназије, пок. Мирко ступио је у коњичку подофицирску школу у Нишу, коју је услед болести као коњички поднаредник 1907 год. напустио. 1911

год. ступио је као подофицир у београдску коњичк> жандармерију, из које је после рата прешао у службу Београдске општине, где га је и смрт затекла. Пок. Мирко учествовао је у свима ратовима. 1914 год. са београдским жандармима првог дана објаве рата ступио је у борбу и бранио Београд. 1915 год. прешао је Албанију и на Солунском фронту пребачгн је у Шести пешад. пук Дринске дивизије. Као подофицир учествовао је у легендарним борбама при заузећу Кајмакчалана, на чијем је врху, испред самих непријатељских бодљикавих жица на неколико места тешко рањен. Због храброг држања при заузимању Кајмакчалана 1916 год. одликован је Обилићевом златном медаљом за храброст и армијском похвалницом. И у рату и у миру пок. Мирко био је подједнако вољен |и цењен како од својих старешина тако и од млађих, Са пок. Мирком Богићевићем нестао је још један од оних неустрашивих бораца, који су са пупгком у руци ■створили и својом крвљу обележили данашње границе Краљевине Југославије. Вечан му помен!

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник : Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд.