Општинске новине

Обавезна вакцинација против дифтерије ђака основнмх школа у Београду*)

Опадање сумарног морбидитета код акутних инфективних болести сачињава генералну епидемиолошку појаву у већини савремених градова. У исто време опажа се смањење морталитета од акутних инфекција као и опадање процентуалног удела умирања од ових болести у целокупном билансу морталитета већих насеља. Ова појава управо је карактеристична демографска појава последњих деценија. Анализирајући кретање морталитета и морбидитета од акутних заразних болести у Београду за последњу деценију, утврђује се чињеница да само дифтерија прави изузетак у погледу кретања морбидитета и морталитета, јер су последње деценије показале јасан пораст у свима добним групама, аналогно повећавању, које се посматра у целој земљи и у суседним земљама. Ова тенденција пораста дифтеричног морбидитета и морталитета у Југославији императивно је захтевала да се и у Београду примене ефикасне профилактичне мере имунизације, користећи се искуством стеченим на страни са различитим методима вакцинације и начинима справљања вакцине. Брижљиво сређивање епидемиолошких података, којима располаже Београдска епидемиолошка служба, показивало је и даљи пораст морбидитета скоро код свих добних група становништва, које нису имунизоване против дифтерије, те према томе питање сузбијања дифтерије помоћу вакциналних метода преставља једно од актуелних питања код нас. Године 1936 морбидитет од дифтерије попео се на 21,72°оо 0 код београдског становништва, а код школске деце, која су се дотле вакцинисала само факултативно, на 65,7о/о 00 тј. морбидитет се приближавао истом из 1930 године, врхунцу кривуље у последњој деценији. Уопште са превентивном вакцинацијом код дифтерије отпочело се на бази Рамоновог анатоксина у Београду крајем треће деценије, а нарочито од 1927 године, када је Београдски централни хигијенски завод (Директор д-р Стеван Иванић) отпочео са израдом анатоксина по методи Рамона** у већим количинама. Факул-

** О методи Рамонове вакцинације са анатоксином овде ћемо навести главне податке. Године 1922 Рамон, француски научшак Пастеровог института у Паризу утврдио је интересантан факат флокулације (стварања пахуљица) дифтеричног токсина под утицајем специфичног серума — дифтеричног антитоксина, при чему јачини флокулације одгозара јачина токсина (количина антигенских јединица). Идуће 1923 године Рамон је пронашао веома важну особину дифтеричног токсина у погледу његове трансформације под утицајем топлоте (температура 38° С у току 6 недеља) и

тативна вакцинација школске деце у већем обиму код деце основних школа (доба старости од 7—10 г.) отпочела је у Београду 1921 г., када је број ђака износио 12.824, а при почетку облигатне вакцинације — 18.048. Имунизација се вршила анатоксином по Рамону, испочетка јачином од 10—12 I{. У три инјекције: 0,5 см 3 , 1,0 и 1 г /з см 3 са интервалом од 14 дана. Наше искуство у току 6 година са факултативном вакцинацијом по Рамону, која је обухватала од 27% до 40% ђака, скоро подједнако из свију разреда, показало је да таква факултативна вакцинација није у стању да осетно обори кривуљу морбидитета (види кривуљу бр. 1), што се донекле слаже са запажањима и других аутора, који су радили на цузбијању дифтерије помоћу активне имунизације (инаугуралне епидемије код невакционисаног дела). Даљи пораст морбидитета код школске деце без обзира на примену факултативне вакцинације, а нарочито скок морбитетета 1936 год., чак и код вакцинисане деце, навео је санитетске власти на идеју систематског спровођења превентивне вакцинације помоћу облигатне имунизације најосетљивије групе деце, тј. из првог разреда (7—8 г.,) и то још благоформола (0,3—0,4°/о 0 ) у потпуно нетоксични, неотровни, нешкодљиви продукат, који чува своје антигенске особине, тј. способност за вакцинацију, упоредно са способношћу за флокулацију. Помоћу ове последње у пракси се одређује антигенска моћ овог неотровног продукта званог анатоксина, веома подесног за имунизацију услед његове нешкодљивости. Први покуси вакцинације деце са овим анатоксином били су изведени у Француској 1923—1924 год. Године 1925 проф. РКг-СегаИ и сарадници Бе^пеб, Егазег, Мс. Ктпоп, Мо1пеу и др. у Канади допринели су генералној употреби у Канади антидифтеричне вакцинације са анатоксином. Амерички бактериолог Рагк 1924 г. акцептирао је Рамонову методу као веома подесну и сигурну и извео је у Њујорку 1929 год. око 200.000 вакцинација и 1931 год. преко 1 милион. По приближној статистици у Њујорку је вакцинисано до 70% све деце до 15 год. старости. У Немачкој вакцинација против дифтерије последњих година спроводила се у већим димензијама од стране М. Сип<1е1 и \УоћНеј1. Године 1932 Женевски кантон увео је облигатну вакцинацију деце са анатоксином а доцније Федерални Савет Швајцарске увео је облигатну вакцинацију. Исто тако облигатна вакцинација против дифтерије помоћу анатоксина уведена је у Пољској, Румунији а на основу закона од 1938 г. и у Француској. *) По подацима реферата за 1 Микробиолошки Великонемачки конгрес у Бечу 26-30/Ш 1939 г.