Општинске новине

116

Београдске општинске новине

смањеног школског морбидитета на опигти морбидитет у граду, што се и потврдило епидемиолошким посм.атрањима. Наша искуства са вакцинацијом против дифтерије као и анализа епидемиолошких података о кретању дифтерије по добним групама преставља интерес, како са гледишта епидемиолошког, тако и имунобиолошког. На основу епидемиолошких података, које ми је ставио на расположење шеф школске епидемиолошке службе г. д-р Бајгиански, сређене су табеле и израђене кривуље, о којима ћемо сада говорити. Тако на кривуљи бр. 1, о којој смо већ говорнли, не примећује се опадање општег морбидитета код школске деце под утицајем факултативне вакцинације, узимајући у обзир екстреме кривуље 1931 и 1936 године, односно висину морбидитета: 53,8°/о 0 о 1931 г. и 65,7о/о 00 1936 г. Овај пораст одговара повећању целокупног морбидитета у престоници за ове године од 18,5°/о 00 на 21,7°/о 00 . Почевши од 1937 године, када је била зшедена облигатна и благовремена вакцинална заштита деце од дифтерије, пред ступање у школу, кривуља морбидитета, као што се види, рапидно опада од 65,7 п /о 00 на 27,9°/о 00 а на што је иглало осетну реперкусију и на висину морбидитета у престоници, на име од 21,72 на 14,58°/о 00 Док морбидитет школске деце као што смо видели смањује се са 60%, дотле општи морбидитет опада свега за ЗЗо/о. Резултати детаљније аналиге кретања морбидитета код деце трију првих квинталних добних група: 0—5, 6—10, 11—15 (подаци г. д-р Ђонића) показују имунобиолошки значај спроведене вакцинације нарочито за последње две године, када се кривуља морбидитета прве и друге поменуте групе дивергирају: Кривуља морбидитета код деце од 0—5 год. и даље расте, док кривуља деце од 6—10 година осетно опада. Кривуље друге и треће групе се секу, јер се кривуља морбидитета деце од 6—10 г. спушта испод кривуље морбидитета деце од 11—15 година за време режима облигатне вакцинације. Ради бољег и јаснијег процењивања имунобиолошке вредности вакцинације, која Се спроводила у току 8 година, израђена је табела, из које се може видети: проценат вакцинисане деце по годинама, висина морбидитета код пелцоване деце упоредно са висином морбидитета код непелцоване, као и резултанта имунобиолошког подухвата, тј. општи морбидитет код школске деце за односне године. Из табеле се види, да је морбидитет код вакцинисане деце са Рамоновим анатоксином јачином од 10—12 варирао између 0,32°/о 0 и 4,3°/ 0о . Овај повећани проценат морбидитета 1936 г., који знатно отскаче од висине морбидитета у последњим годинама, могао би се објаснити закаснелим акцијом у погледу имунизације, која није била у стању да да на време, тј. благовремено потребан имунитет

школске деце за време сезонског врхунЦа морбидитета. Од интереса је овде нагласити да је употреба комбиноване вакцине зване „Дик-Габричевски-Рамон" израђене у Централном хигијенском заводу према проскрипцији које је дао аутор 1928 год. показала осетно боље резултате него анатоксин. Деца вакцинисана 1936 год. у броју 1.183 нису дала ниједан случај оболења, иако се имунизација вршила истовремено са вакцинацијом по Рамону, под истим условима, т. р. се*еп8 реагЉиз, у истој години. Овај факат већег успеха имунизације са комбинованом вакцином или асоцираном вакцином потврђује значај Рамонова настојања за увођењем „асоцинираних вакцинација", као више ефикасних, него вакцинације са чистим анатоксином. Искуства са имунизацијом из 1936 год. са довољном убедљивошћу доказују преимућство комбинираних вакцина над анатоксином у погледу брзине и јачине имунизирајуће моћи. Ово је интересантно у толико пре, ако се узме у обзир да комбинована вакцина не садржи већи број антигенских јединица, већ нешто мање, што се да видети из састава те вакцине. Године 1927 аутор у сарадњи са г. д-р Шамић-Алберти радио је на справљању вакцине против шарлаха у Централном хигијенском заводу у Београду и том приликом је модифицирао Дикову* методу помоћу формолизирања Диковог токсина и додавања 300—500 милиона формалином убијених скарлатинозних стрептокока. Вакцини се додавао један или два соја хемолитичних стрептокока у првој или другој генерацији изолованих из гуше скарлатинозних болесника. Резултати имунизације ове вакцине, коју је аутор назвао вакцином ДикГабричевски,** давала је при ригорозној апликацији веома добре резултате, који се могу карактеризовати односом морбидитета код пелцоване деец и непелцованих као 1,2°/о 0 —1, 34°/о 0 (код пелцоване) према 14,24°/о 0 —22,27°/о 0 (код непелцоване). У даљњем раду на спремању анатоксина по Рамону и на припремању у већој количини вакцине по „Дик-Габричевском", која се ракијих година широко употребљавала у Београду за сузбијање шарлаха, аутор је дошао на идеју спремања једне „бивалентне вакцине", која би омогућила лекарима-епидемиолозима лакшу и симултану заштиту деце против дифтерије и прртив шарлаха, против ове две * Г. Ф. и Г. X. Дик, супружници Американеки научници, који су 1921 год. утврдили значај и улогу хемолитичног стрептокока код шарлаха и увели превентивну вакцинацију против шарлаха пом-оћу токсина хемолитичних скачлатинозних стрептокока. ''' ' Габричевски, професор Московског универзитета бактериолог 1905 год. први је отпочео са вакцинацијом деце против шарлаха помоћу бујонеке културе стрептокока изолованог из срца умрле од шарлаха деце.