Општинске новине

118

Беог радске општ инске новине

главне епидемијске болести београдске деце. Исте 1928 год. аутор, после претходних високе заштитне моћи те комбиноване вакцине на заморчићима против Ди-токсина, приступио је изради у сарадњи са д-р Шамић-Алберти у већим количинама комбиноване вакцине зв. Дик-Габричевски-Рамон.*** Вакцина је садржала у 1 см|. 3 : 0,8 ст. 3 Рамоновог анатоксина 0,2 см 3 формализованог Диковог токсина, јачином око 30.000—50.000 Н. Е. и 300—500 милиона скарлатинозних стрептокока, убијених формолом. Ова се вакцина испочетка аплицирала у три инјекције: 0,75 см 3 , см. 3 и 13/2 см 3 субкутано са интервалом 14—15 дана. На овакав начин справљена вакцина употребљавала се у Београду и у Јутославији упоредно са Рамоновим анатоксином за вакцинацију против дифтерије, а у исто време поред вакцине „Дик-Габричевски" за имунизацију против шарлаха. Према подацима г. д-р Ј. Кушића, шесра имунобиолошког оделења Ц. х. з., овом вакцином имунизовано је до 1 јануара 1939 год. преко 70.000 деце. Већа потрошња комбиноване вакцине објашњава се потребом сузбијања дифтерије поред борбе против шарлаха, јер је и шарлах пре неколико година имао код нас важан епидемиолошки значај. Епидемиолошки подаци, који су мени стављени на расположење од стране школске Епидемиолошке службе, подвргнути статистичкој обради, пружају резултате од већег имунобиолошког интереса с погледом на упоредну имунизирајућу моћ анатоксина по Рамону и комбиноване вакцине Дик-Габричевски-Рамон. Анализом горњих епидемиолошких и статистичких података дошло се до констатације да однос годишњег морбидитета од дифтерије код деце имунизоване по Рамону и неимунизоване: 1931 г. 1:6; 1932 год. 1:8; 1933 год. 1:22; 1934 год. 1:29; 1935 год. 1:20; 1936 год. 1:2; 1937 год. 1:18; 1939 г. 1:13. Приближни односи отпорности ђака имунизованих комбинованом вакцином и невакцинисаних по годинама износе: 1935 год. 0:7,55°/о 0 , 1936 год. О:8,3°/о 0 , 1937 год. 1:19; 1938 год. 1:17. Поред висине годишњег морбидитета од већег је интереса глобални морбидитет, који је констатован код школске деце на основу опсерваЦија, које су трајале за већину ђака у току од 4 године. Према епидемиолошким подацима I. д-р Бајшанског са антоксином по Рамону имунизовано је свега у току 8 година *** Године 1925 Рамон је употребио за имунизацију коња у циљу добијања антидифтеричног серума веће вредности додатак топиоке дифтеричном токсину и захваљујући овоме постигао је знатно повећаваше јачине коњског серума. На основу овог експеримента Рамон уводи доцније методу зв. „Асоциране вакцинације", која је заснована на мешању двеју или више вакцина са анатоксином.

19.244 ђака са морбидитетом од 48 случајева или у промилном односу — 2,44 о/о 0 . Морбидитет невакционисане деце чији је број по статистичким подацима износио за ову периоду времена 35.703 показао је морбидитет од 77,7/ о/ 0 0 или свега 610 случајева дифтеричних оболења. Епидемиолошки подаци о имунизацији комбинованом вакцином показују да у току 4 1одине ова вакцина ]е аплицирана за пелцовање 3.583 ђања, чији морбидитет износи свега 2 случаја или 0,56 0 /'о 0 . Према томе, упоређујући за целу опсервациону периоду рефрактерност деце имунизоване анатоксином и комбинованом вакцином са једне стране, са рефрактерношћу неимунизоване деце с друге стране, добићемо следеће коефициенте специфичне отпорности дечјег организма. Ако се узме коефициенат за невакцинисану децу = 1, тај коефициенат би износио за комбиновану вакцину 30, а за анатоксин 7. Такви резултати добијени су на основу епидемиолошке контроле и опсервације сваког детета просечно за 4 године. Поред епидемиолошке контроле и опсервације, које су се спроводиле од стране лекара за школску хигијену, били су учињени покуси испитивања имунобиолошких особина комбиноване вакцине од стране г. д-р ]. Кушића и д-р Ђонића, помоћу Шикове и Дикове пробе у 1936 години. Без обзира да су испитивања имунизирајуће моћи комбиноване вакцине била су обављена у време, кад је иста била састављена на бази слабијег анатоксина, вредношћу свега од 10 ]1. {. ипак резултати су били веома добри. Поменути аутори су добили код комбиноване вакцине негативну Шикову реакцију 9 месеци после обављања имунизације у 91,86% а Дикову реакцију у 77,49о/о.* Без сумње на основу већег искуства на страни при справљању вакцине по комбинованом методу неопходно је тежити употреби анатоксина најмање од 30 1^. I, као и Диковог токсина вредношћу 50.000—30.000 Н. Е. најмање. На основу горњих података и излагања потпуно је оправдана употреба комбинозане вакцине по горњем принципу у комбинацији са скарлатинозним стрептококом и формолтоксином нарочито у нашим приликама, где шарлах даје већи морбидитет. Сем овог епидемиолошког разлога, важног са гледишта сузбијања шарлаха, примену комбиноване вакцине диктирао је нама значај и улога хемолитичког стрептокока у компликацијама код сИрМћепа «гаујз,

* Према податцима Рамона негативна реакција по Шику добијена је у 95°/о под утицајем вакцинације са анатоксином јачином од 8—10 или свега 24—30 Ц {. Међутим вакцинација по принципу асоцираних вакцинација (УЈсстаИопб азбосјеез), даје Шикову негативну реакцију код имунизоване деце до 100°/о.!