Општинске новине

Национална улога градова

131

начин мишљења, који су својствени становницима села и Грађанима. 1 ) СТАНОВНИШТВО Оно што највише пада у очи код ових разлика између града и села то је јасно изражена супротност у саставу становништва. Карактеристике по којима се разликују градско и сеоско становништво могу се сматрати да сачињавају један скуп фактора биолошких, од којих су најважнији они који се односе на доба старости, пол, животну енергију и плодност у рађању. Градови имају у себи већи проценат лица младих или средњег доба, него што је то случај у сеоским крајевима, док у целој земљи има више старијих особа (које су прешле 65 година) и деце и младића (који имају мање од 20 година). Има извесних разлика и код самих градова у различитим деловима земље. Г радови на обали Тихог Океана имају најмањи број младића и највећи број стараца, док је код градова на југу обрнут случај. Градови који су ван атара великих градова оријентишу се више према сеоским крајевима, него вароши које се налазе у зони која је под утицајем какве метрополе. Градови имају више жена него људи, изузув врло велике градове, код којих је велики прилив мушкараца рођених у иностранству и градова који имају специјалан карактер, као они у којима велика индустрија заузима претежно место. Градови на западу имају изгледа највећи проценат људи, док они на југу имају највећи проценат жена. Градови који се налазе у сфери врло великих градова имају, уопште узевши већи проценат људи него жена. РАСНЕ И НАРОДНОСНЕ РАЗЛИКЕ Кроз целу историју градови су били сматрани као суд за стапање раса и култура и амерички градови одлично су извршили ову *■) Дефиниција израза „градски". — Потребно је да се овде објасни шта се подразумева под градеком територијом, а шта под сеоском. Уопште узевши град •се дефинише као место у коме живи велики број особа на релативно ограниченом простору, супротно селу, где становништво тежи да има што више простора. Слична дефиниција је природно само релативно тачна. Једна заједница са малим бројем становника који су расејани на већој површини може се сматрати као градска, док се становници другог краја који су гушће насељени могу сматрати да станују у селу. У интерееу статистичке анализе треба ипак узети једну солиднију дефиницију и ако је и она произвољна. Приликом пописа у Сједињеним Државама, свако пописано место са више од 2.500 становника сматрало се као гр^ад. Логичније је сматрати да издвојена мала места, која немају много више од 2.500 становника, више припадају селу него вароши, по спољним својим карактеристикама и по начину живота њихових становника. Исто тако, места и са мање од 2.500 становника, која теже великим градовима, показују много више карактеристике градског него сеоског живота.

улогу. У Сједињеним Државама усељеници и њихови потомци скоро су искључиво окупљени у градским крајевима, а специјално у врло великим градовима. Усељеници и њихова деца претстављају скоро две трећине укупног становништва градова са више од милион становника. Нзихов проценат смањује се са смањивањем значаја града, тако да у сеоским крајевима они не претстављају више од једне шестине укупног становништва. Нзихова надмоћност мање је изражена данас него што је била у току последњих десетина година, јер у 1870 години само је 23,1 % од домородаца становало у градовима, док се у 1930 тај однос попео на 54,6°/о. Однос странаца није никад био у малим градовима тако велики као у великим градовима. Расна и народносна хетерогеност америчких градова проистиче не само од усељеника и њихове деце, већ такође и од досељавања црнаца који прелазе из јужних сеоских крајева у велике градове. Велики градови повећали су своје црначко становништво од 1890 године на рачун мањих градова и сеоских крајева. У овима је например проценат црнаца спао од 14,8°/о, колико је износио у 1870, на 12,4 о/о у години 1930. Пошто ово опадање почиње нарочито од 1910, може се сматрати да усељавање црнаца у градове није, без сумње, још достигло свој максимум. Поред европских усељеника и црнаца, становништво наших градова подразумева још безброј других расних група. Ако се још узме у обзир да су европски усељеници и њихова деца, који сачињавају тако велики део градског становништва, далеко од тога да буду хомогени, већ сачињавају велику разноликост етничких, језичних и народносних група, тек се онда може схватити какву разноврсност људских врста сачињава град Америке. Никада још у историји света велике групе људи, тако различитих друштвених прилика, нису доведене у тако тесан додир као у градовима Америке. Из тога проистиче, да типична америчка варош није састављена од једног хомогеног скупа грађана, већ од људских бића крајње различитих културних формација, који често пута говоре различите језике, имају различите обичаје, навикнути су на различите нивое живота и у различитој мери, деле укус, веровања и идеале својих суграђана. Узевши све скупа, америчка варош, далеко од тога да пружа слику једног једноставног скупа људских бића, јесте мешавина људи и култура које сачињавају мозаик малих светова, који се делимично стапају између себе али који, другим делом и за време целог једног периода остају одвојени или долазе у сукоб једно с другим. РАЂАЊЕ И СМРТНОСТ Једна од најнеобичнијих и можда од најодлучујућих чињеница у погледу градског становништва јесте његова неспособност да се множи. Кроз целу историју градови су били потрошачи човечанства које се родило на селу.