Општинске новине

180

Београдске општинске новине

да је у Бугарској створен и комитет ,.Врховен Македонско-Одрински," који постаје врло активан. Али, он натерује Србе, да буду опрезнији. Грчка орГанизација иде упоредо са српском и бугарском. Нзена акција допире до Дојрана и Ђевђелије преко Кукуша и Сереза. III - ДРЖАВНИ РАЗВОЈ: Државни развој почиње са доласком на српски престо Династије Карађорђевића (2 јуни 1903). Тада код свих Срба, па и код напредних Хрвата и Словенаца, оживе нада у ослободилачку улогу Србије. Краљ Петар I Велики Ослободилац: Краљ Петар I Велики Ослободилац, пун животног искуства, одрастао на тлу слободне Швајцарске, стула на престо (полаже заклетву на Устав 12 јуна 1903). И под његовом мудром владавином Србија почиње нагло да се снажи (просвета, економија, индустрија, војска).** Када је се Србија већ консолидовала унутра како треба и када је стекла углед и на страни дада и четничка акција постаје живља и још боље диригована. Што држава није могла да сврши, из буди каквих разлога, то врше разна патриотска и национална удружења. Народна одбрана (која се тада ствара), друштво „Свети Сава", Коло Српских Сестара, Коло Српске Браће и друга.*

**) Види: Жив. Ј. Ранковић — „Краљ Петар I Велики Ослободилац", Београд 1932. *) 1. „Коло Српске браће", патриотско друштво, образује ое одмах по доласку на престо Краља Петра I. За председника тога друштва изабран је Голуб С. Јањић (трговац, рођен у Маврову-Гостивар, 1853), а за главног секретара Јосиф Студић (учитељ, рођен у Старој Србији), који -су много учинили те је друштво било покретач да се четничка акција у крајевима под Турском покрене и развија. Друштво ставља себи у задатак: збрињавање избеглица из Старе Србије и Македоније, који бегају отуда испред зулума под Турском, нарочито после зулума „Илинденске револуције" (20 јула 1903), коју је подигао и њим дириговао Борис Сарафов (бугар. актив. поручник, рођен у Софији) у Крушеву, центру Старе Србије, где -су учествовали и Срби (војводе са са својим четама: Глигор Соколовић, Ванђел Скопљанче, Јован Долгач, Крста Ковачевић-Трговишки, Тодор Алгуњски, Тома Крстић, Цене Марковић; четовође: Копоран Чауш, Блажа Прилепски, као и већи број усташа Српске пропаганде). Српска пропаганда и Бугарске егзархисте, иначе подвојени, тада се зближише, да би ублажили тешко стање Хришћана под Турском. 2. „Народна одбрана", национална организација, оснива се одмах по анексији Босне и Херцеговине (251Х-1908). Њени први организатори скупише се у дво-

Четничка акција осећа се сзуда: у земљи, а и на страни. Стара Србија и Македонија пуна је витешких патриота из Србије (махом из редова војске), док кроз земље којима је владала Аустроугарска струји покрет „Младе Босне" и други.

рани Београдске општине (8-Х-1908) и ту образоваше Средишни одбор (Јован Атанацкозић, генерал и министар војни у пензији, рођен 24 марта 1848 у НеготинуДунав; Д-р Милорад Гођевац, шеф санитета Београдске општине, рођен 5 марта 1860уВаљеву; Никола Спасић, трговац, рођен 2 ровембра 1838 у Београду; Лука Ћеловић, трговац, рођен 18 октобра 1854 у ПридЕорици у Херцеговини; Љуба Ковачевић, министар, рођен 4 јануара 1848 у Петници — Ваљево; Петар Пешић, армиски генерал, тада генералшт. мајор, рођен 9 октобра 1871 у Нишу; Д-р Васа Јовановић, адвокат Београд; Драгутин Димитријевић, генералшт. пуковник, тада кап. I кл. и други, Доцније (14-Х-1908 се оснује шири Комитет (у који уђу још: Љуба Стојановић, Јаша Продановић, Милутин Степановић, Светозар Стефановић, Димитрије Ћирковић), који се подели на 3 секције. Организација ставља себи у задатак: заштита Срба у Старој Србији и Македонији (доцније и свих Југословена ма где били). Муњевитом брзином запаљује све слојеве варода, те се одмах у Врању (1903) образује извршни технички одбор (Живојин Рафајловић, министар, тада капат. I !кл. у оставци; Миле Цупара, учитељ; Милан Граовац, монопол. надз. — Врање; Тома П. Ђурђевић, претсед. суда — Врање; Сима Златичанин, професор — Врање; Панта Јовановић, кафеџија — Врање), који је доцније проширен (Мита Христић, начелник срески у пензији — Врање; Ђорђе Антић Џика, предс. банке и бив. народни посланик — Врање; Велимир Карић, апотекар — Врање; Стаја Стајић, бригад. генерал, тада капет. II кл. — Врање; Д-р Панта Костић, лекар — Врање; Петар Јовановић, књижар Врање, и, други). Тада су на терену као „главу четничке акције" створили „комитет" (Михаило Ристић, конзул — Скопље; Д-р Михаило Шушкаловић, лекар — Скопље; Јован Ћиркомић и Младен Поповић, национални радници — Скопље; Илија Вучетић, професор — Скопље и, други), доцније проширен (Стеван Димитријевић, прота, Драг. Обрадовић и Свет. Томић, професор — Скопље, као и други). 3. „Друштвз Св. Саза", проеветно друштво, оснива се много раније (24 августа 1886). Његови оснивачи на састанку у дворани Велике школе створише Друштвену управу (председник Светомир Николајевић, п. председник Стеван Вл. Каћански, благајник Тих. Ј. Марковић, тајници: Милозан Р. Маринковић и Никола Поповић, књижничар Ђока Миловановић; одборници: Милан Ђ. Милићевић, Панта Срећковић, Михаило Вујић, Љуба Ковачевић, Ђура Козарац, Милојко Веселиновић, Коста Шуменковић, Сретен Ј. Стојковић, Димитрије С. Јовановић, Протосинђел Фирмилијан, Коста Петровић и Пера Татић), коЈа је се доцније мењала и допуњавала (Д-р Јован Хаци-Васиљевић и други.). Друштво ставља себи у задатак: да шири просвету и негује национално осећање и врлине у српском народу. Под тим оквиром оно ради и на четничкој. акцији. Види: „Браство", XI, Београд 1906.