Општинске новине

Четничка акција

179

бији нису желели". Србија неспремна уведена у рат буде тучена на Сливници (5., 6 и 7 новембра 1885) од Бугара. 7. — Краљ Алекеандар Обреновић: Краљ Александар Обреновић ступа као син после абдикације Краља Милана а после удара којим је збацио своје Намесништво (1 априла 1893). Жртва је био својих неспособности. Тако и изгубио живот (29 маја 1903). * Четничка акција у епохи „Слободна држава'' спонтано се сама развијала. И док Србија у доба владе Милана и Александра Обреновића, беше заузета нешто собом, дотле акција без ње развија се ван граница Србије. Стара Србија и Македонија постају поприште четничког деловања и тамо се иетичу у збиљи као први покретачи и носиоци чегничке акције: 1. Спиро Црие Големџиојски, који је рођен у селу Дабнице, а служио у Прилепу у трговини. Погинуо је 22 априла 1880 год. на Козјаку у борби еа једном јаком турском потером. У шеговој чети било доста Врањанаца. 2. Глигор Соколовић, рођен је у селу Небрегову 1868 год. од оца Сокола и Велике. Убили га Арнаути на превару 29 јуна 1910 год. 3. Мицко Крстић, рођен 1853 год. у селу Латову у Кичевској области. Њетови стари су из Пореча. Учио основну школу,, а потом и самарџијски занат, који је радио и у Скоплју 1876 год. Побегао је био у Србију и Румунију 1876 год. због зулума Џемајила Џеме, па се вратио и као четнички војвода после Брсјачке буне 1882 год. допао затвора, где је остао све до 1904 шд. Погинуо 1908 год. 4. Давче (Здравко) Трајковић, рођен 1850 гад. у Куманову. Он је етално био на терену по Старој Србији и Македонији. 5. Кузман Капидан, који је саставио чету од Хришћана и борио се још око 1820 у Дебарској и Охридској области, 6. Илија Марковић (Иља војвода) из Малеша око 1850 год., уисто време био је и Високи Стеван Слатински. За тим: 7. Лазар Тодоровски у Костурској области око 1860 год.; 8. Стеваи Петровић из Пореча у чијој, је чети био извесно време и Мицко Крстић; 9. Михајло Чакре; 10. Диме Ристић Шиће; 11. Младен Стојановић „Чакар паша"; 12. Черкез Илија; 13. Илија Делија, 14. Анђелко Танасовић, 15. Ристо Костантиновић, који су 14 октобра 1880 год. са Мицком Крстићем организовали „Брсјачку буну" итд. итд. Босна и Херцегозина кад је пукла „невесињска пушка" (1875) већ је била пуна „усташа" спремних за највеће подвиге: 1. Мићо Љубибратић беше први на усташком терену, који је имао све конце у рукама, па чак био у вези са делегатима Ђ. Гарибалди-а. Али, буде на превару ноћу (27/28 фебруара 1875) од „неутралне" Аустроугарске заробљен и, тек после окупације (1878) послат у Србију, 2. Петар (Пеција) Петровић, који рођен у Босанској Крајини (Баушевић 1826) нарочито се истакао у четничкој акцији против Турака. Погинуо (5 августа 1875), 3. Максим Баћевић, који се одликовао у борби на Ждријелу-Требиње (8 јануара 1876), 4. Богдан Зимоњић, поп и гатачки војвода, играо важну улогу у устанку (1875), 5. Голуб Ба-

бић, који је био у почетку са Луком Вукаловићем у Херцеговини (1853—1858), па прешао у Босанску Крајину (1875), где је дигао устанак у Црним Потоцима (17 авг. 1875) и имао под командом четовође: Ст. Јакшић, Илија Билбија поп, Фр. Бонавелентура калуђер, П. Узелац, Ђ. Каран поп, Перо Крецо, Мих. Тркула, Симо Стевановић (Чавка), Јанко Боболица, Марко Ненад, Јово Зец, Мићо Шурлан, Остоја Крманош и други. 6. Петар Мркоњић (Краљ Петар I Велики Ослободилац), који се одликовао као вођа устанка, (Босанска крајина 1875 и 1876). Код њега су ое храбро борили његови четници: Илија Шевић, Сава Ђуричић, Шалета Јовановић, Стева Шаркевић, Никола Ацлибрк, као и други. Њему је Мојо Хрваћанин, испоручио поруку у Јамници после скупштине (4 и 5—16 17 децембра 1875) да Беч жели, под утицајем Краља Милана, да војвода уетанка буде Мирослав Хубмајер. И тако после борбе код Доброг села (24) и Двора (27), где туче Турке, Петар Мркоњић одлази у Беч (10 фебруара 1876), одакле се враћа (4 марта) преко Загреба, Петриње и Глине за Бојну и припрема око Босан. Дубице људство за борбу, коју је сјајно и извео на Ћорковачи (19/ 31 маја 1876). Потом (5 јула 1876) напушта Босну, 7. Стојан Ковачевић неписмен сељак из Срђевића (Гацко), разборит и ретко одважан диже устанак (1882) против неправде и насиља А.устројугарске, коме се многи прикључују — али, који је крваво угушен.* Стара Србија и Македонија имале су: Српска организација почиње у ствари тек од 17 марта 1878 год. из доба када су бивши добровољци у Српској војсци, њих 74 на броју, из Скопске, Велешке, Прилепске, Поречке, и Дебарске области, поднели Српским војним властима молбу: да им се упуте 15 нижих и 2Ј)Виша официра, да им се пошаље 300 острагуша пушака и муниције и да им се допусти да се врате у своје крајеве — Стару Србију и Македонију. Дато им је 2000 пушака систем Пибоди, 300 острагуша и муниција и све то пренето у Кумановску област. Почиње и формирање чета у Србији. Тако: 1879 год. чета Мицка Крстића формира се у Нишу уз помоћ Николе Рашића и војних власти у Врању. Потом се формира у Србији чета Спире Црне Големџиојког итд.** Бугарска орГанизација иде у почетку упоредо са српском. Када је пак присаједињена Источна Румелија Бугарској и Бугарска у рату 1885/85 год. тукла Србију на Сливници, та-

*) Види: Др. Јов. Хаџи-Васиљевић: „Четничка акција Београд 1928., Др. Васо Чубриловић — „Босански устанак", Београд 1930. Милош С. Милојевић бив. командант добровољаца-усташа из ратова 1876, 1877/78 год. добија у почетку 1880 год. од 65 устаничких „главара" (из свих крајева из Старе Србије и Македоније) молбу: да изради код Српске владе, да им се изда 1000 пушака, а он да буде постављен за њиховог команданта, који би имао да пређе у Туреку и да у њој дигне народ на оружје.