Општинске новине

178

Београдске општинске новине

4. — Милош Велики: Милош Велики по избору Народне скупштине на место Кнеза Александ|ра' ступа 12 децембра 1858 год. поново на престо и влада до (14 септембра 1860 год.) смрти. За то кратко време сва пажња свих унутрашњих покрета била је уперена на рат између Аустрије и Француске у коме је Аустрија предала Италији Ломбардију (миром у Вилафранци 11 јула 1859 год.). 5. — Кнез Михаило: Кнез Михаило ступа на престо. Четничка акција, без оружаних манира, нарочито код омладине, хвата маха на снажном ширењу националне идеје. Срби и Хрвати истичу борбу у Угарској и Троједници, против Беча. Помажу их и Словенци. У Далмацији води се борба против италијанштине. Босна и Херцеговина трпи терет од Турака. Стара Србија и Македонија већ су поприште немира и у њима се јављају жеље за ослобођење од Турака и тежње за сједињење са Србијом. Кнез Михаило постаје центар пажње свих крајева ван Србије. Бомбардовање Београда (3 16 јуна 1862 год.) изазиЕа уз то и огорченост целе Србије и натерује је на спрему за рат. Настаје у Европи поремећеност (пољски устанак 1863 год., устанак на Криту 1866 год., Аустрија на Кенигрецу, од Немачке 21 јуна 1866 год. потучена), те Србија добија градове: 6 19 априла 1867 Београд, 10 23 априла 1867 Шабац, 12 25 априла Смедерево, 14/27 априла Фетислам-Кладово и, 24 априла (3 маја) отишао је последњи остатак Турске посаде са Али Риза пашом, главним заповедником свих Турских посада у Србији. Кнез Михаило развија акцију за склапање Балканског савеза, у коме би Србија била ;главни фактор целога покрета. Са Црном Гором већ је био 1866 год. склопио савез. Са Бугарском (њеним емигрантским комитетом у Букурешту) уговорио је акцију за васпостављање Бугарске и чак њено сједињење са Србијом (8 јануара 1867). Са Грчком склопио је савез (9 септембра 1867), а и ступио у споразум са Румунијом. - .1 Стара Србија и Македонија само је чекала његов миг. Босна и Херцеговина била је припремна. Војводина се духовно већ отворено изјашњавала. Погибија Кнеза Михаила у Кошутњаку (ТопчидерЈ 29 маја 1868 год. потисла је и његове велике планове о Балканском савезу и Ослобођење Хришћана у Турској. Тиме и четничка акција мало застаје. 6. — Кнез Милан: Кнез Милан ступа на престо. У почетку управља Србијом Намесништво, које се

труди да каналише све националне покрете у корисном правцу. Чак издаје и нов Устав (29 јуна 1869 год.). Четничка акција у Босни и Херцеговини избија: Невесињска пушка почиње јавно да пуца и да се шири по Херцеговини, па и по Новопаз. Санџаку. Прелази и у Босан. крајину, и, већ 15 и 16 августа 1875 села између Бос. Дубице и Бос. Костајнице буне се. Међу њима су: Гавро Вуковић, Васо Пелагић, Васо Видовић, Остоја Корманош и Петар Петровић-Пеција, као вођа, који скупљају чете, оружају их и у борби дају отпор Турцима, па и туку Турке код: Дубице, Огорелице, Јабланице. Петар Мркоњић појављује се према сев. граници Босне. Он скупља чету од 200 људи (5 окт. 1875). Њему беху главни помагачи: Илија Шевић, А. Томаш Словенац и Петар Голубовић Црногорац, а број четника је растао. Води борбе са Турцима око Бужима и Крупе (5 окт. 1875). Четничка акција у Турској развија се све више и више. Духовни покрет у Војводини напредује. И када је Кнез Милан као пунолетан примио управу земље (10 августа 1872 год.) јавно мњење у Србији наваљивало је све јаче да се отпочне рат са Турском. Ратови настају: Србија са Црном Гором објављује рат 1 урскоЈ 18 јуна 1876 год. Долазе многи добровољци: из Русије, а и из Старе Србије и Македоније, Босне и Херцеговине па и из Војводине. Рат се није завршио успешно. Бугари, Г рци и Румуни нису помогли акцију Србије и Црне Г оре. Србија је тражила мир, који је закључен у Цариграду (1 марта 1877). Русија ако Словенска земља револтирана грозотама, које су Турци починили у Бугарској објављује рат Турској (11 априла 1877). Србија објављује рат Турској (1 децембра 1877). Рат се успешно води — Српска војска у току од неколико недеља осваја: Ниш, Паланку, Пирот и продире до Софије, а Руска војска допире до Цариграда. Настаје интервенцијом Енглеске примирје (између Турске и Русије), а потом и мир у Сан-Стефану близу Цариграда (20 фебруара 1878). Берлински конгрес својим уговором (1 јула 1878) признаје Србији и Црној Гори независност и даје им територијално проширење. Кнез Милан добија слободну државу, чије су међе биле: на југу Копаоник и Јастребац, па све до Саве и Дунава на северу. Црна Г ора излази на Јадранско море. Склапа тајну конвенцију с Аустроугарском (16 јуна 1881). Народна Скупштина проглашује Србију за Краљевину (22 фебруара 1882 у Београду). Краљ Милан води, по том, један бесциљан рат, рат који „широки народни круговн у Ср-