Општинске новине

182

Београдске општинске новине

Недељко Ковачевић; Драгољуб Џилић-Стриц; Петроније Ђорђевић; Драгутин Јовановић-Луне; Димитрије Зечевић-Зека; Душан-Илић-Шумадинац; Бојко Краљевић; Крста Спасић; Милутин Петковић; Илија Кларић; Велимир Прелић; Василије Васић; Светолик КостићТоле; Димитрије Премовић; Милан Ковинић; Милан Ђокић; Емило Милутиновић; Љуба Јанковић; Милорад Пећанац; Давид Димитријевић; Јован Михаиловићћ; Коста Поповић, Драгољуб Црвенић, Св. Милутиновић, Мил. Милисављевић, као и доста других.*) Комитске борбе настају. Такве борбе, у којима сваки борац-четник „у своме јеткоме срцу имађаше само једну жељу: да пружи блистав пример своме роду, како се живи и како се гине за Отаџбину, Краља и Слободу..." Кличући „Слобода Роду" четници су јурили из борбе у борбу: 1. Шупљи Камен: Шупљи Камен (Шупља Стена 9 маја прва комитска чета, за чију је погибију дознао Жив. Рафајловић у Београду из телаграма, који му је упутио Миле Цупара из Врање: „ВаГ-он вина који си послао са 24 бурета, ироиао. Поиуцали обручи и све се вино просуло" била је повод, те су појуриле многе чете да пређу границу. 2. Кокошиње: Кокошиње (6 августа 1904), где је на Пчињи Атанас Бабота бугарски војвода убио 45 људи, који су се јавно истицали за Србе, привукло је, те су ступиле у дество чете: Вељка Мандарчевића (баштован из скопског поља) за Скопску Црну Гору, Глтора Соколовића упућена за Прилеп, Риста ЦветковићСушачки одређен је за Пореч, Ђорђе Цветковић из Лабуништа (кафеџија) са Василијем Трбићем кренуо је за Дримкол (Охрид). Тежак је рад био српских комитских војвода и чета. Имали су да воде две борбе са Турцима и са шовинистима Бугарима. Појављивале су се нове војводе и нове чете: Јован Стојковић-Бабунски, Крста Ковачевић-ТрГовишки (био у чети Вељка Мандарчевића, који је прешао Бугарима), Влада Ковачевић, Коста Миловановић-Пећанац (постаје војвода 10 новембра 1904 год. у 24 години живота), Ванђел Скопљанче, Јован ГрковићГапон, Павле Младеновић. Тада иду у ко_мите: Јован Наумовић, (Иван Осоговски), Душан Секулић, Милош Свилар (Личанин, студент права у Бечу). 3. Табановци: Табановци (14 марта 1905), где чета војводе Владе Ковачевића води крваву бор-

) Види: К. Пећанац — „Четничка акција", Београд 1933., Др. Јов. Хаџи-Васиљевић — „Четничка акција" Београд 1928, Ст. Краков — „Пламен четништва", Београд 1930; Ил. Ж. Трифуновић и „Трновитим стазама", Београд 1933,

бу са турском војском и где гину ДраГомир Протић (поручник из Крагујевца) и ДраГомир Васиљевић (поручник из Ваљева), а и Веса Веселиновић, Сава Јовановић, Трајко Ђорђевић-Косовац, Радош Радуловић, Сава Стефановић, Давид Пчињанин, Трајче и Стојан Кумановци и Никола Јабланичанин, све активни подофицири из Српске војске. Ту је рањен и сам војвода Влада Ковачевић. 4. Челопек: Челопек (16 априла 1905), где је вођена крвава борба између турске војске и српских чета (војвода — Јанићије Мићић, Саватије Милошевић, Лазар Кујунџић, Лксентије Рујанац-Бацета, Борко Паштровић, Павле ]ачински, Ђорђе Скопљанче) у чијој је чети био Војин Поповић-Вук и Доксим Михаиловић-Крушевљанин, Петар Тодоровић-Дивостин код Крагујевца, Душан Јездић и Воја Танкосић активни официри и Д-р Милан Гавриловић. Врховни вођа свих српских чета војвода Саватије Милошевић, у суботу у очи Ускрса, пошто су чете биле уморне полегале, изашао је после ручка на брдо више села Никумана, одакле је посматрао Куманово и приметио да из њега наступа велика турска војска. Чете су се упустиле у борбу и то на Челопеку, где се нарочито истакао Ђорђе Скопљанче и Војин Поповић-Вук, а ту су погинули: Петар Т одоровић-Дивостинац, Радуле Косовац-Липјанац, а и други. 5. Китка: Китка (30 априла 1905), где су на подножју Козјака четници под командом Анђелка Четирца били опкољени од Турака и решили да се живи не предају. Н>их је све имао да убије Петко Илић (најмлађи од њих, доцнији војвода). Он то и учини, ( али када је себи као последњем скресао у груди 2 метка остане жив. Побегне преко Пчиње. 6. Петраљица: Петраљица (31 маја 1905), када је под притиском представника реформаторских сила у Турској и под личном командом реформатора турска војска посела сва истакнута места у казама (срезовима): кумановском, кривопаланачком и кратовском, тада су се налазили на терену више наших војвода са својим четама. Ђорђе Скопљанче (код кога су у чети Брана Јовановић — активни поручник из Шапца и Богдан Хајнц — активни поручник из Београда) налазио се у кривопаланачком срозу. Он је чету поделио ма 3 дела ради лакшег смештаја и снабдевања и то: он са једним делом у селу Ранковцу, један део узме Брана Јовановић и смести се у селу Петраљици, док један део под командом Богдана Хајнца смести се на 6 км. од села Петраљице. Брана Јовановић, примећен од Турака, буде први нападнут у 13 ч. Он прими борбу и из две куће одакле се бранио, нанео је много губитака турској војсци.