Општинске новине

Четничка акција

183

Богдан Хајнц, када је видео ту борбу, појури са својим четницима у помоћ, нанесе Турцима много губитака али у очајној борби погине и он и сви његови четници. Брана Јовановић са својим четницима још се храбро држи, али када им нестаде муниције и када су Турци запалили куће из којих су се борили, он и заостали четници поубијали су се, да не би пали у ропство (Радивоје Илић инжињер. наредник није се убио, већ пројури кроз ватру и спасе се; погинуо 1914 у Мачви као официр). Ђорђе Скопљанче појача чету са ново формираним четницима, нападне на Турке и нанесе им доста губитака. Тада погину још и ови четници: Петар Поп-Ташковић, Новица Леовац, Харалампије Илић, Радош Васиљевић, Михаило Јовановић, Трајко Стојанозић, Јосиф Аксентијевић, Радош Јовановић, Штерије Ристић, Стојко Радобушки, Груја Јовић, Ђорђе Кумановче, као и други чија се имена не знају. 7. Гугљин: Гугљин (29, 30 и 31 августа 1905), када се Ђорђе Скопљанче, по повратку из Србије где је формирао нову чету од 30 четника (најбољих подофицира српске војске), сусреће са турском војском 29 августа 1905 год. на вису Г угљину. Турци првога дана нису могли ништа да учине, али другога и трећега дана, због оскудице у муницији, четници буду принуђени да се сами поубијају, да не падну живи у руке Турака. Тада погину четници: Михаило Т. Ивковић, Петар Маричић — Момчиловић из Коренице-Хрватска, Тодор Стојковић, Живота Младеновић, Стојан Крстић, Милутин М. Стојановић, Станиша Станковић, Атанасије Ђорђевић и Костандин Ј. Аиђелић. 8. Велика Хоча: Велика Хоча (20 новембра 1905), где су Лазар Кујунџић, Саватије Милошевић и Жика Миловановић (чувене војводе), који су се после борбе на Челопеку (16 априла 1905), били вратили у Србију, где формирали нове чете па поново пребацили преко Куршумлије код карауле Сребренице и после дужег путовања стигну у Велику Хочу. Ту се повере једном Арнаутину али их он изда. Турска их војска нападне. Запали кућу у којој су били и позове их на предају. Све три војводе јуначки погину, а погине и четник Коста Косовац-Црни Коста и још 3 чија се имена не знају. 9. Челопек: Челопек (27 марта 1906), где је била чета војвода, Василија Трбића (ново формирана у Београду), у почетку сукобила се са турском војском у селима Четирце и Никуљану — близу Челопека. Турска војска успе да одвОји чету на 2 дела — Василије Трбић са мањим делом и Риста Ј. Поповић — Беранац (актив. пешад. наредник) са већим делом одупре се бројно надмоћнијој турској војсци. Ту изгину: Риста Ј. Поповић — Беранац и четници: Љуба Ђ. Ата-

нацковић, Тодор Гвозденовић, Риста Цветковић, Илија Ђорђевић, Ђорђе и Илија браћа Недељковић, Вељко Вукаловић, Јордан Томчевић, Сокол Колевић, Војислав Пантовић, Коста Трајковић, Василије Белашевић, Исидор Славевић, Станко Стојковић, Илија Ђуричић, Станко Кузмановић, Илија Ђорђевић, Петар Церовић, Илија Наумовић и Јордан Кумановац. 10. Баиловац: Баиловац (16 јула 1906), када су формиране упућене из Србије још 6 нових чета (150 четника), те са људством из Старе Србије распоређене на војводе (Глигор Соколовић, 'Јован Бабунски, Стеван Ћела, Тома Трстић) и четовође (Тренко Барјактаровић, Темељко Рујанац и Јован Долгач), којима је био придат и Драгиша Стојадиновић (студент Универзитета у Београду, ради веге са Главним одбором у Београду). Коста Пећанац са четом у то време био је на левој обали Вардара. Када су чете према утврђеноме плану прешле границу ноћу 14 јула стигле су у Козјак кеопажене. Ту их је сачекао Коста Пећанац и оне ноћу 15/16 јула спусте се низ косу села Баиловца (пут Крива Паланка—Куманово) истуривши на предстражу чету Јована Бабунског са Јованом Довезенским, док остале чете задржи иза као резерву. Турска војска приметивши ову предстражну чету, нападне је 16 јула у 5 ч. Развије се јака борба, у којој нису учествовале због несугласице све чете, али у којој су јуначки погинули: Илија Тетовац, Милорад Караџић-Крагујевчанин, Аврам Кумановац, Белош Ацић, а рањени: Влајко Кокашац, Илија Јовановић, Живојин Влајковић, Александар Златевић, Драгиша Стојадиновић, Ђорђе Мариновић и Лазар Ерчић. 11. Гиљански Пасјани: Гиљански Пасјани (5 и 6 јула 1907), када је се успело те су пребачене преко границе чете (војвода Душана-Рада Радивојевић и Драгољуба Николића, нешад. капетана II кл.) са циљем да продру на десну обалу Вардара. Чете успу да дођу до Пасјана, ту их затекне дан, где буду примећене и нападнуте. Развије се јака борба између њих и турске војске. Војводе и сви четници (сем једнога, кога спасе један Арнаутин) ту изгину. 12. Шумата Трница: Шумата Трница (21 марта 1912), где се Омиљ Глишић у чети војводе Петка Илића сукобио са турском ројском. Борба је била огорчена, где гину Петко Илић и Омиљ Г лишић. Четничка акција у епохи „Државни развој" пред балканске ратове даје на знање Европи, да је „Болеснику на Босфору" дошао крај. Младотурски преврат у европској Турској (1908) покушава да заведе сношљивије стање код хришћанског становништва у Старој Србији и Македонији. ^ (Нставиће се) Жив. ]. Ранковић