Општинске новине

166

Београдске општинске новине

у градовима са више од 100 хиљада становника од 1928 до 1933 године, што показује тешкоће које су имале самоуправне власти, и које убирају општи порез на непокретности, да одговоре потребама у ситуацији створеној недавном кризом. Помоћ незапосленима бацила је у засенак све друге проблеме социјалне помоћи, нарочито у градовима. Проценат градског становништва које је примало помоћ износио је у октобру 1933 године више него што је број сеоског становништва свих осталих крајева, изузев Средњег Атлантика и југо-источног центра, где је проценат сеоског становништва већи. Проценат становништва које је примало помоћ расте са величином града, изузев градове од милион и више становника, где је проценат био мањи него у ма коме граду са више од 25 хиљада становника. Ипак, петина од целокупног терета за помоћ незапосленима пала је једино на 10 највећих градова. Између 1933 и 1935 године три петине, од прилике, укупног броја становништва које је примало помоћ, припадало је граду, што превазилази однос који постоји између градског становништва и укупног становништва. Трошкови по глави становника били су у 1934 години скоро два пута већи у државама које су јако урбанизоване, него у осталима. Износ помоћи већи је у градским насељима, било да се има у виду просечна помоћ по породици, било да се посматра изда ( так по глави становника. Постоје ипак велике разлике између разних крајева земље, и југ даје много мање помоћи, док градски центри и југо-исток много веће. Број помаганог становништва садржи један несразмерно велики број неквалификованих радника. У 1935 години помоћи који су издаване у градским насељама долазе готово искључиво од јавних фондова, док су у 1929 скоро три четвртине издатака долазиле од разреза. Заштита матере, издржавање обданишта, установљавање дечјих домова, смањење радног времена за децу, помоћ старцима, помоћ малоумнима, слепима, глувима, неизлечиво сакатима, бескућницима и законска заштита јесу остале тачке програма модерне социјалне службе о Којима се данас старају на најразличитије начине градови и државе. Стабилност јединке и социјална организација уопште ометана је мешавином становништва и [навика које се наилазе у градовима. Немирно становништво, састављено од различитих елемената не може да има дух колективне одговорности и не стара се много о потребама добротворне делатности. Према томе, његово поверење мора се више везати за званичне установе које су организоване и старају се о социјалној служби.. Велики број проблема о којима морају да се старају градске социјалне службе настаје од

нереда који стварају људи са села и иностр.аних земаља, који долазе под удар тешкоћа градског живота. ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У току свога развоја градови су стекли репутацију средишта злочина, огрешења о законе и корупције, али како су податци који се односе на злочине и на преступе у Сједињеним Државама очигледно непотпуни ц нетачни, немогуће је направити упоређење у томе погледу између градског и сеоског света. Постојеће информације указују да је злочин чешћи, сразмерно становништву, у градским центрима него у сеоским крајевима. То ]е специјално случај за мале деликте који су резултат све већег броја закона који се односе на градски живот, који је прецизно њима регулисан. Статистике морталитета показују да од 1910 проценат убистава у градским насељима прелази скоро увек за једну трећину најмање, а често и за две трећине, проценат у сеоским крајевима. У 1923, јединој години за коју се имају податци, градски центри дали су три пута више затвореника казненим федералним и државним заводима, сразмерно своме становништву, него сеоске територије. Поред тога што проценат градског криминалитета превазилази онај на селу, он је повећан још и чињеницом већег броја извесних врста злочина у градовима. Напад на својину, као крађа, отмица и превара заузимају много веће место у градском криминалитету него у сеоском. Али с друге стране иако је број убистава чешћи у градовима него на селу, он заузима пропорционално много видније место у сеоском криминалитету него у градском. У погледу силовања, не само да је одноо с (Погледом на друге злочине већи у селу, већ је број случајева, сразмерно становништву, готово једнак на селу и у граду. ; Проценат криминалитета варира не само између извесних делова једног истог града, већ и између делова једне исте зоне, и између различитих категорија градова и покрајина. У великим градовима криминалитет је јачи у зонама телесно и друштвено деградираним, у центру града, и тежи ка опадању у колико се удаљава од центра. Велики број деликата почињених у перифериским крајевима дело су лица која станују у центру. Проценат криминалитета у једном великом граду има утицаја на оближње градове и он се смањује у колико се удаљавамо од великог града. Највећи проценат градског криминалитета је у крајевима југа и далеког запада, док је најнижи у крајевима северо-истока. Поред положаја града, његова величина је такође чинилац који има највише утицаја на проценат градског криминалитета. Има много више случајева лаких иступа, као што