Општинске новине

Прилози за историју Београда Кад је нестало горњоградске Небојше — Прилог историји београдске тврђавс —

У „Београдским општинским новинама" за г. 1931 у чланку „Где је била Небојша?" дао сам преглед свих познатих описа Београда и његове тврђаве од почетка прошлог столећа па унатраг до описа њеног од Констат^ина Костенског (1430), у коме је приказан Београд како га је г. 1403 примио од угарског краља Жигмунда деспот Стеван Лазаревић и понова утврдио. Тим прегледом утврђено је да се пре ове данашње доњоградске „Небојше", отпрцлике до краја 17. века, звала тим именом главна и уопште највиша кула горњоградска, она коју Константин назива другим „Давидовим ступом" (четвороугаоном кулом). Она се налазила готово на средини савскодунавског бедемског фронта тврђаве, одмах десно од некадашњег лучно засвођеног пролаза (капије) из Горњег града у Доњи а данашњег пролаза из .горњоградског парка с Победником за зоолошки врт. Име „Небојша", којим специјално називају њу од половине 16. в. до краја 17. в., наследила је и ова кула као што је од половине 18. в. ова доњоградска од ње. Ова прва, горњоградска, права „Небојша" наследила је то име опет од источног, основног дела горшоградске тврђаве (и данас још у поседу војне команде тврђавске). Персиски хроничар, савремени описивач пада Београда г. 1521, дели целу горњоградску тврђаву на две „куле' (цитаделе), на западну, мању, над ушћем Саве, која је прва освојена и коју зове „Нарин", и на већу, источну, дунавску, коју зове „Небојша". Она управо и није освојена, иако је јако оштећена, него су је Турци посели по уговору о предаји целе тврђаве и града 29 августа 1521 године. У том неосвојивом делу горњоградске тврђаве највише се г. 1521 одликовала јуначком одбраном највиша и главна кула, на којој је и погинуо командант горњоградске тврђаве, „куле Небојше'' персиског кроничара. Знатно оштећена, ипак не срушена, она је убрзо оправљена те се и у турском Београду истиче на северном савскодунавском фронту горње тврђаве, називана од путописаца 16. и 17. в. Небојшом. Преко имена њеног стварног команданта у моменту највише епском: (г. 1521), преко имена херојског приморца Утјешенића Јакова (Јакше), усмена и упесмљена хроника народна везала ју је за јуначку браћу

Јакшиће и претка им Јакшу (војводу деспота Ђурђа), иако они нису, нити су могли управљати Београдом и Небојшом. Крајем 17. века, тачно 8 октобра 1690, када је истом две године раније (1688) први пут од Аустрије освојени Београд опседао везир Ћуприлић, једна страшна експлозија барутних магацина, на савскодунавској падини испод горњоградске тврђаве, уништила је бедеме и све куле на том фронту. Т ада је, свакако, нестало и горњоградске Нгбојше. (Види о томе на стр. 65 посебног отиска споменутог чланка у „Б. оп. новинама", као и на приложеном табеларном „Упоредном прегледу података о старом Београду и тврђави"). * То је управо био свршетак њеног уништавања. А оно је почело на четврт столећа раније. О томе нас уверавају два документа из друге половине 17. века; један, на који раније није довољно обраћена пажња, други нов, досада непознат. Први је у бакрорезу, који је, после првог освојења Београда од хришћанске војске г. 1688, израдио исте те године чувени холандски гравер Роменс Хох (Кот. Ноо§;ћ, 16451709). Да ли је Хох био посматрач борбе око Београда. и у Београду, кад је тако живо умео да јој наслика победни завршетак, или је — вероватније — накнадно по причању учесника рестаурирао, као што је несумњиво у другој чувеној му гравури „Крваву свадбу у Паризу" — споредна је ствар. Главно је за нас да и топографско тле и архитектонско залеђе насликаној борби, исто онако као у Паризу, тако и у Београду вероватно одговара стварности. Гравер Хох ]*е и за борбу у Београду прво њих детаљно снимио, онако како су изгледали после борбе, уцртавајући затим значајне моменте борбене у оквир њихов. Немачки архитект и археолог пок. Штаудингер копирао је Хохову гравуру с једног примерка који се налази у Београду (у збирци Географског завода на Универзитету, под бр. 23), изостављајући с ње оно што је Хоху било главно, борбу и борце, и тако за Музеј града Београда рестаурирао прегледнији топографско-архитектонски снимак београдске тврђаве у г. 1688. Штета што је Хохова гравура у албуму Географ. завода налепљена на картон, јер, су-