Општинске новине

196

Београдске општинске новине

Београдска тврђава у години 1688 (По Штаудингерову рецепту Хохови бакрорези из исте године)

ске, тек за један спрат више од бедема, две округле, једна и без крова шиљастог какав је у друге, трећа сасвим десно четвртаст,а с кровом двостраним. Значило би да је она,, ако не тада када и није била у главној; одбранбеној линији тврђаве, нападане са супротне, калимегданске стране, него у позадини морала бити већ знатно оштећена, ако не сасвим срушена а оно обрушена и смањена толико, да је једва штрчала нешто над бедемом. То оштећење јој се десило после г. 1661, кад

њи Град) а после кроз град на брду (варош). Оба су града пространа и имају по неколико кула". Ипак, уз податак који ће се сада навести, добива и Браунов неке доказне вредности. Несрећа која је постигла горњоградску тврђаву и Небојшу, а којом почиње њено рушење и нестајање завршено експлозијом г. 1690, догодила се Године 1663. То сазнајемо из причања пожунског племића Јохана Фердинанда Ауера (рођ. 1640), који је 7 августа

је још Евлија Челебија спомиње поименце као „велику кулу" у горњој тврђави и „ван Нарина" (стр. 25), а пре 1688, кад је Хох не истиче ничим, најмање величином, у низу ниских кула горњоградских на дунавсокм фронту, иако исто тако у борбу непосредно неангажоване куле доњоградске (на крајњем делу према улазу с данашњег пристаништа) слика изразитије и детаљније као вишеспратне и у целини очуване. Тај би се размак временски могао мОжда скратити и на 1661—1669, ако би се тј. неспомињање Небојше поименце могло и само за се узети као доказ њеног непостојања, бар у првобитној величини. Јер Енглез др. Едвард Браун, чији нам је кратак опис Београда саопштио Ст. Новаковић у С.К.Ак. Споменику IX на стр. 35, каже само ово: „Долазећи у Београд прошао сам кроз град крај реке (До-

дећи по бројевима растуреним по њој, на полеђини су јој свакако дата објашњења: имена појединих трупа и војсковађа и — локалитета. Како је главни напад победника вршен тада са суха, с Великог и Малог калемегдана и из Јеврејске махале, то је архитектонско залеђе које је непосредно изложено тим нападима и рађено пажљивије, изразитије, у првом плану; бедемски пак фронт према Дунаву у позадини слике, заузет узгредним сликањем бекства побеђених, рађен је, види се, с мање пажње те су и архитектонски детаљи вероватно мање прецизни, више мање маркирани тек можда. Иако се Небојша налази у том споредном и допунском делу слике, она би се, да је и г. 1688 била у ранијој целости, морала истицати величином бар. Међутим, на месту где се отприлике налазила, видимо куле врло ни-