Општинске новине

6

Делакроа: Грчка издише Жан Гро: Бонапарта на мосту на рушевинама Мисолонгија (1827) Арколе (1801) (Са изложбе „Сто година Француског сликарства")

Кад је нестало горњоградске Небо/ше 199

кула, заостала да се и под турском заставом истиче као симбол јуначке одбране Београда. Таквом је последњи пут спомиње г. 1661 Евлија Челебија. Године пак 1663, несрећним случајем, јачим од сваког херојства, страшним пожаром усред лета у тврђави и иначе оскудној водом, клону као тежак рањеник, привидно тек превијен, да с јесени године 1690 погине у најсрамнијој одбрани Београда, завршеној ноћним бекством ћесарске посаде. И тада остаде само славно име већ и незнаног ^јунака, чувано народном усменом и упесмљеном хроником, да око половине 18. века пређе на најближу, а после и једину заосталу доњоградску кулу, данашњу „Небојшу". А ова, уколико га је мање била достојна кад га је примала, утолико га је више оправдала у последњој одбрани Београда године 1915 борбама око себе. У њима је и она тешко рањена;, али пала није. Д. КостиН

миње ни њу, али ни икоју другу. Каже само да их је у горњоградској тврђави било седам и да су све оштећене страишим пожаром у лето 1663 Године. Како се види по рестаурацији куле у којој је Ауер тамновао, по Небојши која нас нарочито интересује, оне тада и нису потпуно рестаурисаване у првобитно стање своје, него им је у журби над како тако очуваним приземљем подизан једноспратан „чардак" и кров. Тада је и раније онако импозантна Небојша добила изглед на брзу руку превијеног тешко осакаћеног рањеника, каквим и њу и остале горњоградске претставља Хохов бакрорез из год. 1688 — док у експлозији барутних магацина доњоградских г. 1690 није и „погинула".

Остало јој само име, прослављено нарочито године 1521 јуначком смрћу на њој Јакше, команданта и тада неосвојеног дела горњоградске тврђаве „Небојше". Од ње је то име заслужно наследила као главна и највиша