Општинске новине

Из београдске прошлости ИЗ ПРПШЛОСТИ НАШЕГ РЕЧНОГ БРОДАРСТВА ПРВИ ПОКУШАЈИ ДА СЕ ОСНУЈЕ НАШЕ СРПСКО БРОДАРСКО ДРУШТВО

Српско бродарско друштво, после 78 год. самосталног живота, постала је државна установа, јер држава у њему располаже са 95°/о од целокупног броја акција. Ускоро ће и формално нестати Друштва чије је оснивање 1891 г. било одушевљено дочекано у целој Србији. Сви су се онда утркивали да по својој могућности упишу акције. Сматрало се да се тиме врши велика патриотска дужност. Предвиђања Косте Таушановића, иницијатора идеје о оснивању овог друштва, била су у потпуности испуњена. Друштво је основано и пуних 48 г. достојно служило националним интересима и економским потребама. Закон о оснивању Српског бродарског друштва донет је 1890 г. на предлог министра Народне привреде Косте Таушановића. Међутим, на 40 г. раније, у редовима београдских трговаца поникла је идеја о сгварању нашег речног бродарства. Та идеја инспирисана је националним поносом и шиканама Аустро-Маџарских бродарских друштава која су у своме пословању била крајње безобзирна. Наши стари су хтели да оснивањем националног друштва извојују Србији што већу економску независност. Борба око остварења тих идеала била је и тешка и дуготрајна. Идеју за „устројење друштва паробродарског у Књажевству Србији" први је дао Јован Кумануди, угледни трговац, државни банкар, сопственик пиваре на углу ул. Цара Уроша и БанатскЈв и оснивач и власник Тр%овачких новина које су излазиле 1861 и 1862 Апел за оснивање и пројекат тога друштва Кумануди је изнео у „Српским новинама" 18 маја 1850 т. Главније идеје тог пројекта ове су: „Циљ је друштва олакшати трговину и саобраћај посредством пароброда, најпре једног који ће превоз људи између Београда и Земуна чинити, а после и другим паропловом, или и више њих, соларице и друге теретне лађе узвлачити Савом и Дунавом." Капитал друштва је 25.000 талира, рачунајући сваки талир у две аустријске форинте, или шест цванцика у сребру. Према потреби капитал се може и повишавати. „Друштво ће узети од правитељства српског под закуп право превожења људи и еспапај, а такође и живе стоке између Београда и Земуна, ако правитељству српском за

руком пође исто.право од аустријских власти под закуп добити." Друштво ће бити састављено од акционара. Свака акција вреди 25 талира, или 50 форината, рачунајући форинту у 3 сребрна цванцика. Свака акција ће имати и талон купона за дивиденду. Број акција се утврђује на хиљаду комада. Нико не може купити више од једне трећине укупног броја акција. Акције су на име, али се могу путем продаје, или другим чим, пренети на друге, што се потписом на полеђини акције потврђује. Рок трајања друштва је 20 година. Свака акција има право на један глас. Колико ко има акција, толико има и гласова. Држава има право надзора. Она може поставити свог чиновника који ће тај надзор вршити. У београдској чаршији интересовање за овај пројекат било је велико. Уписивање капитала било је обезбеђено. Чаршија је имала крупне капиталисте: Мишу Анастасијевића, Илију. Коларца, Куманудија, Антулу и друге који би од шале све акције уписали. Међутим, до стварања тог друштва није дошло. Аустро-Угарској није било у рачуну да се оснује наше српско друштво које би конкурисало њеним бродовима и она је осујетила тежњу да се Српски бродови појаве на Сави и Дунаву. У мају 1857 учињен је и други покушај да се оснује Српско бродарско друштво. Миша Анастасијевић, Илија Милосављевић-Коларац и Јован Кумацуди обратили су се Министарству финансија и тражили одобрење да оснују бродарско друштво у које они одмах уносе 200.000 дуката — по данашњој вредности преко 30 милиона динара с тим да ће набавити више пароброда за пловидбу на Сави и Дунаву. Тражили су повластицу за 16 год. и јемство државе да ће она доплатити добит до 8% уколико она не би била постигнута. Министарство је дало повољно мишљење с примедбом да се јеметво од 8°/о смањи. И овај други покушај је пропао. Под притиском Аустро-Угарске одбијен је. Те „среће" нисмо само ми били. Французи су такође хтели 1857 г. да са шест својих бродова врше пловидбу на Сави и Дунаву, па је њихов брод