Општинске новине

Из београдске прошлости

201

„Аион" долазио под Београд, али Аустро-Угарска је и њихове тежње осујетила. И Енглези су намеравали да дођу са својим бродовима у наше воде, па кад су видели како смо ми и Французи прошли, одустали су од те |намере. „Први брод српски био је „Делиград" који је држава купила 1862 за своје потребе. Служио је само као теретни брод, али као јединац није био опасан Аустро-маџарским бродовима. Кад је Српско бродарско друштво било основано, онда је тај брод држава поклонила Друштву. Од првог покушаја да се оснује наше бродарско друштво протекло је 41 г. а од дру-

гог 35 год. Штампа оног времена и трговачки одбор чинили су све, што је стојало до њи!х, да се Србија са својим бродовима појави на Сави и Дунаву, али у тим настојањима нису могли успети. Остварење те идеје пало је у део независној Краљевини Србији. Српско бродарско друштво вршило је свој задатак са пуно части и достојанства. Заслуге његове за економску независност Србије никада се неће заборавити. Друштво, као такво, постоји још само формално. Ликвидација и претапање у Југословенску речну пловидбу извршиће се кад то Држава за сходно нађе.

Београдска општина и народно претставништво

У седмој деценији прошлог века, општина Београдска пратила је рад Народне скупштине и у два маха дала израза своје пажње према Скупштини. На седници скупштинској од 12 авг. 1861 прочитано је писмо Београдске општине од 10 авг. и. г. ОН 229 „којим захваљује Скупштини, што је одазвавши се на престолну беседу, подпуно схватила права осећања свега народа србског. Живила Општина београдска! био је једнодушни одзив Скупштине", (цитат из скупштинског протокола). Три године доцније, 1-1Х-1864, како стенографске белешке кажу, претседник Скупштине Живко Караберберовић учини ово саопштење: „Општина вар. Београда писмом од 1 септ. т. г. № 4033, испуњена осећањем признавања

патриотизма, који народ наш показа у избору својих посланика, и желећи показати знаке свога уважења, позива све представнике народне, заједно са персоналом, да јој 3 т. м. буду гости на ручку;, а 4 и. м. на балу који ће истог дана давати у славу рођендана Нз. Св. Кнеза". Овај позив био је примљен са захвалношћу. Бал је био код „Круне", где је сада Општина. И ручак је ту био, пошто је у оно доба „Круна" била хотел са кафаном. Уколико је досад познато, ово је био први банкет који је Општина у нечију част давала, а ваљда једини банкет који је Општина београдска приредила члановима Народне скупштине. Штампа онога доба није сматрала за потребно да региструје тај догађај, а још мање да опише како је банкет протекао.

Како су решавани спорови у Београду пре формирања општинске управе

Општинска управа у Београду почела је да функционише септембра месеца 1839, а на основу закона о општинама од 13 јула исте године. Спорове до 200 гроша судила је општина, а могла је и преко те суме по сагласности парничара. Како су пре завођења општинске управе спорови решавани видеће се из примера које овде износимо: I Акт Управе в. Београда од 27 маја 1838, бр. 332 гласи: Поштенородном кмету вароши Београда Теодору Поповићу: „Налаже вам се од стране местне полиције да овде пописате мајсторе: Голуба устабашу, Глишу Јовановића, Јоцу Вучковића, Тошу Поповића, Стерију Наумовића, Стојиљка Стефановића, Панту Михајловића и Анту Милосављевића, — призовете и у присуству с њима и ви ваља да будете, те да распру између Панте Петровића и Петра Стефановића, оба терзије, савестно извидите и све њихове рачу-

не и тербу што један против другог имаде, прегледате, а Панта, ако што и против ког другог тужити се има, да пред вама све докаже, које ћете ви у распри њиовој, без икаквог пристрастија, како једном тако и другом чинити, а после писмено Полицију с подписом мајстора који су распру извидили, поднети." II Акт исте Управе од 7 јуна 1837, бр. 363 упућен Еснафима бакалском и казанџиском: „Аџи Марко, казанџија и Димитрије Крстовић, бакалин имају неку тербу за неки казан; за које се препоручује горе реченим еснафима да извиде тербу, па како нађу за право, да јаве полицији писмено." III Акт Еснафа ћурчиског од 7 јуна 1838, упућен Управи вароши Београда: „По налогу Славне Полиције која је к нама послала Тошу Поповића, терзију и Николу Спасојевића заради њиове теранције за шкуртељку коју Никола направио Тоши и за 6*