Општинске новине

202

Бео градске општинске новине

фалинку што од поставе фали да начини Николи Тоши исто онако као што је и било, и на то је контена и једна и друга страна, и зато јављамо Славној Полиције да су се код нас посулили" (поравнали). IV Акт Управе в. Београда, упућен 21 децембра 1837 „Устабаши шнајдерском": „Давид Фелдман, шнајдер има неку тербу са својим шегртом Стојаном Митровићем, коју им Полиција без известија еснафског не зна како треба прекинути. Зато препоручује вама да неколико мајстора вашег еснафа призовете и парницу речене двојице извидите, па да их помирите ако је могуће. Ако ли не би било мо-

гућно помирити их, да тербу њиову опишете и полицији представите, но да и ваше мненије додати не изоставите." 1 ) Не зна се у чему је та парница била, али из акта довољно јасно виде се односи који су пре сто година постојали између мајстора и њихових млађих. Спор између мајстора и шегрта морали су да извиде неколико мајстора. Иако онда није било социјалног законодавства, постојало је довољно развијено социјално осећање. Ј ) Оригинали ових аката налазе се у Државној архиви.

Рад на социјалном старању у Београду пре 114 г.

У доба, о коме пишемо, Србија је већ 9 год. била слободна и у миру се развијала. Живот је био примитиван, што је, после петвековног робовања Турцима, било сасвим разумљиво. Ондашњим управљачима. није било лако организовати државу, онакву каква нама треба, јер утицај турске управе био је веома јак и дејство његово могло се је само смишљеним радом угушивати. Разуме се, да онда — 1824. год. — није било никаквих закона. Радило се је по уредбама и наредбама које је Кнез Милош прописивао. Друкчије није ни могло бити. Ми смо већ раније изнели да је бригу о свима пословима локалне природе у Београду водило Обшчество, т.ј. Еснафи и виђенији грађани. Према томе, Обшчество је примило на себе и дужности да се стара и о социјалним приликама у Београду. Из аката које износимо, а чији се оригиналазе у Државној архиви, може се видети, да је постојао рад на социјалном старању. Под 2 јануаром 1824 Кнезови Народне канцеларије упутили су ово писмо кнезу Милошу: „Покорно вама јављамо: овдашњи еснафи међу се сагласили и дошли су к нама и искали од нас допуштење да могу једну кутију установити, с којом сваке суботе да просе по дућанима, магазама, механама и лађама по пару, и из овога прихода да могу ослободити и пустити по некога сиромаха из апса, а који за малу суму новаца труне и пропада. И да надгледавају невољне старе просјаке и људе, који су стари,и голи и боси и не могу ходити и просити. И када који сиромах страни, или овдашњи умре и нема се с чим саранити, да се из ове кутије сарани, као и за друге овим подобне нужде. Ми без вашег знања и одобрења нисмо дали одговора. За које вама покорно јављамо и како благоволите нама одговорити, ми ћемо еснафима вашу вољу одма саобшчити." Доцније, из ове кутије даване су помоћи и за удају и женидбу, помагане просветне и културне установе, па су давани и зајмови.

Ношење кутије по дућанима и данас се врши суботом по подне у нашим паланкама, и то се чини по налогу општинске власти. Писмом од 5 марта 1824 Кнезови Народне канцеларије пишу: ,,По налогу вашем од 22 прошлог фебруара сазвали смо овдашње еснафе и саобшчили им милостиво одобрење да за урежденије ради овдашњих и страних умирајућих људи, да измеђ себе изберу човека способног и поузданог за ово дело. Еснафи су данас дошли нама и представили Шишка Јованчета Хаџи Крстовића, који је овдашњи кућеван, који је доста сиромашан и еснафи су наклоњени да га спомогну и ито до Ђурђевдана сада на пробу. Њему за помоћника представљају овдашњег варошког кмета Стојана који је и тако ваздан на ногама по вароши. Сви овдашњи еснафи благодаре вам на милостивом дозволенију да се установи кутија... Ова два лица била су једна врста гробљанске управе. Они су морали водити рачуна о сахрани, с тим да за сиромахе морају спремити и материјална средства, т.ј. узети новац из кутије и купити шта треба за сахрану. И пре овог наређења тај посао се је обављао, само без система. Неко је примао на себе ту дужност, скупљао прилоге и обављао сахрану. Овим је заведен известан ред. Писмом од 2. новембра 1824 Кнезови Народне канцеларије доставили су Кнезу Милошу следеће: „По заповести високопочитајемој писма вашег од 24 октоврија, сазвали смо овдашње еснафе и вашу заповест и уредбу еснафа терзиског и њиова правила и прошеније, и потврђеније Бранка устабаше прочитали смо им. Објаснили смо им све точно да одсада тас сиротињски припада манастиру Раковици, а сиротињи милостињу, да еснафи из своје кутије деле." Из овога се види да су Београђани давали прилоге на тас у цркви за манастир Раковицу, сиротињу из Београда помагали су еснафи из своје кутије (касе).