Општинске новине

Из београдске прошлости

203

Под 11-11-1825 Кнезови моле Кнеза Милоша ,,да могу издавати помало брашна и дрва удови Мите Спасића, родом из Смедерева, а сада живећој у Београду, јер има близнаке и у беди је, те се о деци не може старати." Из ових неколико примера види се у чему се је састојало социјално старање ондашњег времена. Било је предвиђено скоро све, сем лечења у болници, за коју се не зна да ли је и где онда постојала, и помоћи у беспослици, за коју се уопште није знало. Свему томе нема се шта замерити, иако је вршено на примитиван начин. Општина О раду старих Еснафа може се разнолико судити. Али, треба знати да су ти Еснафи играли врло важну улогу у нашем животу, како привредном тако и у културном погледу. Што се дубље иде у будућност, раду тих еснафа одаваће се све већг признање. Еснафи су били не само сарадници Београдске општине ,него, у многим случајевима, такорећи, и у њеној служби. Општина је у заједници са делегатима еснафским разрезивала порез; преко Еснафа вршено је саопштење општинских наредаба, па тражено и извршивање њихово. Из неколико примера видеће се у чему је та сарадња била: 1) Актом од 9-ХП-1853 Општина, под потписом кмета Стојана Делимарковића, препоручује Еснафу дунђерском да „провиди" рачуне двојице дунђера и поднесе извештај. 2) На основу наредбе општинске од 24-ХН1860, бр, 4456, Еснаф дунђерско-зидарски подноси извештај да су Ташко Ристић, Милош Стојиљковић и Никола Ђорђевић рђавог владања. 3) Наредбом бр. 139 од 10-11-1859, под потписом кмета Николе Христића и деловође А. Стефановића, препоручује се Еснафу дунђерском да избере једно лице, које може бити општинар (одборник). 4) Наредбом бр. 1442 од 9-УИ-1859 препоручује се Еснафима да од свију чланова покупе по 2 гроша чаршиска и предаду општини као прнрез ва уништавање боце — трња у вароши и атару њеном. 5) Наредбом од 2 августа 1855 препоручује се Еснафима да чланове известе о дану кад ће се деца у школу уписивати. 6) Актом од 20 септ. 1854 Општина преко Еснафа саопштава наредбу: да приликом рођендана Кнеза Александра дућани на дан 29 т. м. морају бити затворени, да сви чланови иду у цркву и присуствују служби, а у вече „како пред дућанима, тако и на кућним пенџерима свеће запале, али да се на гореће свеће добро мотри." 7) Расписом од 13 апр. 1855 бр. 642 Општина преко Еснафа саопштава да нико не сме

О давању помоћи постоје многобројни примери. Поред већ поменутих, примера, помагало се је сиротињи у новцу и натури пред велике празнике. То се и данас чини. Помагало се је и за време болести. Сиротиње је, као што се види, и онда било. Само, сразмерно у далеко мањем броју но данас. У сиротињу су убрајани неспособни за привређивање. Иначе, за здраве и способне, рада је увек било.. Психолошки посматрано, социјално осећање било је знатно искреније и срдачније но данас. Али, и друга су времена онда била. и еснафи примити на занат или у трговину лице које није калемљено против великих богиња. 8) Еснаф лебцедерско-воскарски, на основу наредбе општинске од 9-Х-1861 бр. 3325, извештава да је за тутора црквеног изабрао Ђорђа Д. Живжи. 9) Актом бр. 620 од 4-Ш 1865 Општина пише Еснафу лебцедерско-воскарском „да сазове све чланове еснафа па скупштина вишином гласова нека изабере једно лице, које ће се присајединити општинској комисији, да участвује у разрезу данка кад на тај еснаф дође ред." Еснафски скупови држани су у општинској -сали и зато је општина наплаћивала по 6 гр. чарш. 10) У суђењу грађанских парница и еснафи су сарађивали. Актом бр. 10.173 од 4 нов. 1870 Општина налаже Еснафу терзијском „да одреди два вештака, који имају прегледати бунду коју је правио Јован Марковић за г. Петра Станковића, наредника, и протокол вештачења да се достави општинском Суду." 11) Еснафи су помагали општину у подизању школа. Једно решење терзијског еснафа од 31 маја 1872 гласи: „Сазвана је главна лонџа, а по захтеву општинског суда, у коме потражује да се одреди, ако је икако могуће, која цифра новаца за грађење нових школа. Еснаф, према свом стању, изјави да је за сада немогуће више шта одредити, но што је одредио 12 августа 1870 у 200 дуката." 12) Не зна се зашто, али је нађено да је Општина упућивала странце Еснафима ради указивања помоћи. Износимо једно решење Еснафа терзијског од 2О-Н-1860 које гласи: „Примирителни суд в. Београда послао је Јанићија Петковића, из Призрена, као страдалника од пожара, овом еснафу ради подарка: Еснаф је решио да се има из кутије као страдалнику 60 гроша подарити." Сличних случајева било је много. Не зна се да ли је и општина помоћи ове врсте давала. На молбу Дорћолске цркве, Еснаф терзијско-јорганџиски решио је 18 септембра 1877