Општинске новине

2*

Четничка акција

233

Србија, истрошена и заморена у два рата, желела је мир и опор.авак. Истина, как-о се она прославила и прочула као победница у оба рата, њој се сада с правом наметнула улога „Пијемонта" Југославена. Србија постаје центар пажње не само Срба, већ и свих Југословена. На њу почињу сви јаче да мисле и да цео свој рад подешавају у смислу „Југословенског национализма". Да тако буде допринео је много и рад саме Аустроугарске, која се још од анексије Босне и Херцеговине (25-1Х-1908) истакла као злотвор Југословена. И њена је тежња била да тамо угуши „сваку националну свест", па у згодном моменту да заузме чак и Србију „бунтовничко гњездо", како ју је тада називала. Босна и Херцегозила своју четничку акцију почела је да води, сада другим средствима, (јачим, али мање видним) — духовном револуцијом. И већ националне организације тамо ничу: Српска и муслиманска организација подносе протест против анексије на Илиџи (Сарајево) лично министру А. Буријану (7 октобра 1908 — потписали: Гл. Јефтановић, Коста Кујунџић, Алиберг Фирдус, Дервишбег Миралем, Атанасије Шола, Војислав Шола, Д-р У. Круљ, Д-р Н. Стојановић, Васиљ Грђић, Д-р Д. Васиљевић, Шериф Арнаутовић, Махмуд Фадилпашић, Махмуд Џинић, Бакрбег Тузлић, Перо Дрљача и др.) — (Види: Б. Зечевић — „Народна одбрана", Београд 1933) и, тиме истакли, да су сви свесни (пошто је неуспео био устанак) да нема изгледа, да би се могла водити физичка борба са Аустроугарском. Водећи људи доносе закључак, те су прешли на борбу за црквено-просветну аутономију. „Просвета" основана у Босни и Херцеговини (1902) с циљем: „Ми хоћемо да друштво буде само хумано и културно-просветно. Ми хоћемо, да она крчи пут идеји, напредној: да ми сви под Аустроугарском и припадамо Југословенима и који говоримо словенским језиком, да ми -сви Срби, Хрвати и Словенци осетимо а м сазнамо да смо једно... „Просвета" хоће да буде и друштво акције, широке акције..." ступа у активан рад (В. Грђић, Д-р В. Бесаровић и други). „Српско -хрватска коалиција" (С. Прибићевић, Др. Ф. Поточњак) у пуном је развоју. Хрватска сељачка странка (Стјепан и Анте браћа Радић, као и други, 1905 Загреб) делује у Хрватској и Славонији, па захвата и Словеначку (Др. Ј. Крек, Ив. Хрибар и други). Штампа у Боеди и Херцегрвини („Народ", Мостар 1907 — Др. У. Круљ и Р. Радуловић, доцније излази у Сарајеву под уредништвом В. Грђића; „Мусават", Мостар и Сарајево 1906—1912 — Смаилага Ћемаловић и Хусага Ћишић, „Отаџбина", Бања Лука 1907 — Петар Кочић; „Српска Ријеч", Сарајево 1904—1914 Стјепан Грђић, први уредник, а доцније Стијепо Кобасица), као и у осталим крајевима под Аустроугарском заузима отворен непријатељски став према Аустроугарској. Револт југословена свуда се осећа на територији Аустроугарске: Богдан Жерајић врши атентат на Маријана Варешанина (генерала, поглавара, који је како

је упућен „имао својом чизмом да угуши националну свест Југословева" у Сарајеву 1910), Лука Јукић врши атентат на Славка Цуваја (баруна, хрватског бана у Загребу 1912), Стјепан Дојчић врши атентат на Д-ра Ивана Скерлеца (баруна, хрватског бана у Загребу 1913), на кога врши и А. Шефер (1914). Сви ти атентати били су куцање на врата које је назначавало: да долази нешто важно. Сарајевски атентат (1914) је револт Југословеиа против тираније Аустроугарске (зачет у глави идеолога Владе Гаћиновића), ван оквира и без везе званичне Србије. Он је израз покрета омладине „Млада Босна"; покушај Нед. Чабриновића, који баца бомбу иза кола Ф. Фердинанда 15/28 јуна 1914 у Сарајеву и херојизам Гаврила Принципа, који револвер-ским метком, доцније тога дана убија Ф. Фердинанда и жену му Софију Котек... Тај атентат показао је целоме свету — да Југословени у Аустроугарској желе да са Србијом и Црном Гором створе своју јединствену државу — самосталну и недељиву. Аустроугарска је хтела и раније рат. И Сарајевски атентат њој је добро доцхао. Она објављује рат Србији, пошто јој је претходно била упутила захтеве, који би јој убили углед самосталне државе, 16/29 јула 1914 год. 3. Светски рат: Светски рат (1914—1918) наступа, који убрзо обухвата целу Европу, па доцније прелази и на Север. Америку. Долази баш у најтеже за Србију време. Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, сада Врховни командант Српске војске, предузима све мере да оружана сила не помрачи сјај већ стечен свога оружја. Све је ужурбано. Четничка акција нагло оживљује. Комитске чете на брзу се руку скупљају; у почетку у Београду на обали Саве под командом војводе Воје Танкосића и војводе Јована Бабунског штите прелаз на Сави (железнички мост — Београд). Рат настаје. Оружана сила ступа у дејство. А четничка акција, сада диригована од Врховне команде Српске војске (Драг. Димитријевић, генершт. п.пуковник и шеф обавешт. отсека) добија пун изражај: 1) 1914. год.: Српска војска предузима ратне операције, у почетку одбранбено, док се не прикупи и среди. Ратне операције имале су 3 периода: — прзи период операција, у коме се одиграла битка на Јадру (Церска битка, од 3/16 до 6/19 у вече августа), која је завршена 11/24 августа 1914 год. где се прославила Српска војска; — Други период операција, у коме ое одиграва битка на Дрини, која обухвата све операције Српске и црногорске војске, од 26 августа (8 септембра) и дели се на 4 фазе: прза, која траје до 1/14 септембра 1914 год1. у којој се воде борбе око Гучева и Борање; друга од 2/15 до 12 25 септембра, кад је обустављена офанзива Српске војске у Срему, док успева као