Општинске новине

НАЦИОНАЛНА УЛОГА ГРАДОВА Градска Америка

IV ТРАНСПОРТ И САОБРАЋАЈ Живот становника града добија извесне од својих битних ка,рактер;истика од компликованог система транспорта и саобраћаја од чега заиста зависи опстанак градске заједницз. Концентрација великих маса људи у настањеним местигла извесне густине, у којима су места, за стаковање- и га рад ретко на истом месту, заснива се на добрим саобраћајним и транспортним сретствима. Порзд тога, како је градско становништво удаљено од места снабдевања намирницама, горивом и сировинама, како је оно јако специјализовано и како у њему људи зависз једни од других како у истој вароши тако и од вароши до вароши, како су с друге стране становници града везани међу собом једино везама економским, свакодневни градски живот изискује обиље саобраћајних срестава, помоћу којих сз производи и људи могу транспортовати, а обавештења достављати брзо и економично. И ови чиниоци постали су тако битни за свакодневни живот грађанина и за добро функционисање градске заједнице, да се њихово постојање, њихова приступачност и њихова употреба могу сматрати као барометар степена урбанизације. Употреба железница, аутомобила, трамваја, поште, телефона, телеграфа, дневног листа, недељног листа и књиге, биоскопа и радиа постала је неопохдна за градски живот и рагвила се у исто вргме кад и град. Без ових средстава било би немогуће одржати деликатну равнотежу између понуде и тражње робе и уелуга на којима почива постанак града, Без њих, имајући у виду да је лични додир између људи груписаних у граду веома површан, индиректан и пролазан, градски живот био би неорганизован и у њему не би постојао ни минимум узајамног равумевања и сарадње у деловању великих маса хетерогених људских бића, специјализованих и индивидуалиста. У којој ће мери велики град створити јавно мњење и проширити оквир колективног живота ван оквира породице, зависи од постојања и од доброг функционисања ових средстава саобраћаја. гБихово обиље и њихова употреба расту, уопште, са пространством града. Јавна саобраћајна средства, као трамваји, подземне и ваздушне железнице налазе се само у варошима и предграђима у шиховом не-

посредном суседству, јер су за њихово одржавање потрсбна знатна средства. Међутим, ма да је аутомобил постао изврсно превозно средство и употребљава се веома често за послове, а код извесних градских класа и га лични превоз, он ипак нема карактер чисто варошки. Услед тога што је аутомобил нарочито користан у мање густим насељима, што је он присступачан само имућним класама града и што је његова корисност у великим центрима умањена постојањем других брзих и јевтиних саобраћајних средстава, као и зато што су велике опасности којима је изложен сопственик аутомобила услед саобраћајке загушености градова, разумљиво је што је у Сједињеним Државама број аутомобила по становнику нешто мањи код градског него код осталог дела становништва. Док број сопственика аутомобила расте са величином града до 250 хиљада становника, он опада у великим градовима. Средства за обавештавање, која постоје у варошима замењују превозна средства и у извесном погледу врше њихову улогу. Велики део покрета и социјалних односа, тако карактеристичних за градски живот омогућен је, дакле без директних контакта и без покретања људи. Пошта, телеграф, и телефон, дневни листови и друге публикације, биоскоп и радио главна су средства за то. Као средства за обавештавање, она дозвољавају да се смање рад и премештања која изагивају индустријска и трговачка активност и контрола важних градских заједница, сложених и зависних једно од других. Не само да она омогућују дзјство централизоване администрације на јавна и приватна предузећа, већ омогућују развој јачег и богатијег социјалног живота код становника града растурених по разним крајевима. Мада је поштанска служба сада јако раширена код сеоског становништва, велики градови имају ипак једну предност услед чешћег подизања поште. Приходи од пошта, по глави становника, који су знак величине писмоносног саобраћаја, расту у колико растз степеч урбанизације територије, и у колико је једна покрајина више урбанизована, у толико је мања разлика између сеоских и градских крајева у погледу величине поштанског саобраћаја. Напротив, у колико је град већи, у толико је пошта која од њега долази значајнија, што Показује многострукост контакта са спољашним светом ван градске заједнице.