Општинске новине

246

Београдске општинске новине

У најјаче урбаниговаким крајевима број телефонских станица, по глави становника, највећи је, како у погледу појединаца тако и у погледу канцеларија. У колико је варош већа, у толико је и број телефонских станица, сразмерно становништву, већи. У томе погледу град врши утицај ,на сеоске крајеве, што се види из чињенице, да је проценат фарми које имају телефон већи ако се оне налазе у градским крајевима, него у сеоским крајевима. Употреба телефона у градским и сеоским крајевима сразмерна је броју телефона који има становништво. Док је телефон у суштини средство које служи за унутрашњи градски саобраћај, што показује чињеница да 96°/о од укупног броја телефонских разговора имају локалан карактер, телеграф је важан за међуградски саобраћај. Благодарећи штампи, новости се брго саопштавају не само становницима града, већ исто тако и градском и сеоском становништву. Мада штампа која излази у великцм градовима преставља битан фактор за одржавање веге са светом, изгледа да мале општине имају потребу за својим листовима, да би саопштавале локалне новости. Са развојем метрополитенских центара и механизације, и сам дневни лист тежи стандардизацији и његово вођење тежи централизацији, као што показује развзј група листова и синдиката. Прођа дневних: већа је у варошима него на селима и расте са значајем града. Ипак, продаја листова, по глави становника, варира јако од једног до другог краја града. У колико је један крај више урбанизован у толико постоји мања тенденција за разликом у читању између сеоског и градског становништва. То показује још једном утицај града на околну сеоску територију. Док се дневни листови и недељни највише продају по великим градовима, полумесечне и тромесечне публикације најбсље пролазз по калим општинама. Док ове периодичнз публикације имају искључиво локални и сеоски гначај, велики листови, који изла-е у Ееликим градовима и који се широко распростиру и ван града, имају много већи утицај. Има велики број дневних листова метрополитенских који иду по свима државама уније. Као и листови и периодични часописи више се продају у градским крајевима него у сеоским крајевима. Иста се ствар констатује и за књиге. Мали градови и крајеви маше урбанизовани имају већи број биоскопа по глави ставовника, него метрополитенски центри и крајеви више урбанизовани. То зиачи да велике сале, сјајно опремљене и које организују претставе, теже да замене многобројна мала суседна предузећа. Из. тога проистиче, да ако број места, по позоришту, расте са величином града, број места, по глави становника не следује овај на предак. Према обавештењима која се имају, посећивање биоскопа веће је по великим општинама него по малим. Израђен нарочито

за градског становника, филм врши утицај на сеоски живот, јер у својој садржини показује начин како се живи по градовима и његов живот служи као модел сеоском животу. Исто тако и број сопственика радио апарата расте са величином града. Док су у 1930 години 50 °/о породица градских имале своје апарате, по селима је тај број износио 21%. Међутим, нове цифре показују да се ова разлика између градских и сеоских крајева постепено смањује. Имајући у виду да је радио инструменат који не само што отклања усамљеност сеоског становника, већ исто тако зближава градско и сеоско становништво, подвргавајући их истим утицајима, чињеница да више од петине сеоских породица имају апарате од 1930 године, мада је много теже имати електрицитет на селу, као и да постоје друге препреке, све је то доказ великог утицаја који врше градски центри на сеоске крајеве. Настава Град је од увек сматран као место одабирања и рационалности. Није дакле чудно ако се већина установа за наставу налази у градовима ,специјално установа за техничку и вишу наставу. Има ипак озбиљних препрека које спречавају многе људе да се користе постојећом наставом. Ове су препреке битно економског карактера, пошто деца сиромашних породица морају често да напусте школу, чим је по закону могуће да зарађује за своје потребе и да доприносе издржавању својих породица. Нема директног односа између посећивања школе и величине града, али крајеви за становање и главни метрополитенски центри показују у томе већи проценат него мале индустријализоване вароши. Градске зоне показују већи проценат похађања школе него сеоски крајеви, изузев за девојке из[над 15 година, вероватно због тога што град пружа младим девојкама више прилика да нађу запослење него село. У колико је материјално стање родитеља боље, у толико је ниво васпитања њихове деце већи. Издатци по глави становника за школе и за школске зграде, а исто тако и за школске таксе, већи су у великим градовима и крајевима за становање него у малим градовима и крајевима јако индустријализованим. Поред тога, велики градови су завели једну новину у наставном програму, са занатским школама, стручним школама, школама вечерњим и летњим, са програмима американизације, са школама или специјалним разредима за ненормалну децу, заосталу и која тешко уче. Мали градови заостали су у томе погледу, а сеоски крајеви долазе далеко иза градских заједница како у погледу квантитета, тако и у погледу квалитета васпитних установа. Неједнакост између града и села у односу олакшица у погледу наставе, може се