Општинске новине

Национална улога градова

249

Ако се, да би се добила једна општа база за упоређење утврди проценат становништва које живи по општинама различите величине у различитим земљама, констатује да у Енглеској 45,2% становништва живи у општинама са 100 хиљада и више становника; у Аустрији је однос 32,5%, у Немачкој 30,2%, у Сједињеним државама 29,6%, а затим долазе Холандија, Данска, Италија и Француска у којој је однос 15,7%. Ово упоређење одређује место које ове земље заузимају ако се има у виду становништво које живи у великим варошима. У извесним другим индустриским земљама Европе, као што је Белгија, највећи део становништва градског живи у градовима са мање од 100 хиљада становника, а најслабији проценат становништва живи у општинама испод 10 хиљада становника. Ако се усвоји овај шири критеријум урбанизације, онда је Енглеска на челу са само 25,7%, Холандија је на другом месту са 36,4%, Италија на трећем са 49,6%, Немачка на петом са 52,5% и Белгија на шестом са 54,1%. Уопште се може рећи да су европски градови добили свој градски карактер и своје пропорције са више поступности него Сједињене Државе. Док се модерна градска цивилизација Европе изградила полако из привреде и културе средњега века, Сједињене Државе добиле су свој градски карактер на начин релативно брз, полазећи од примитивног пољопривредног стадиума. Многи градови европски носе печат свога средњевековног порекла, што се може видети по остатцима зидова који су некада били утврђења, по изгледу улица и грађевина. У многим великим европским градовима потрудили су се да се сачува оно што је остало од средњевековног карактера. Центар европског града готово увек је посвећен искључиво званичним грађевинама и њега сачињавају грађевине које су остале из прошлости. Доласком модерне технике утврђења града постала су застарела и престављала су сметњу за проширење и развој нације. Услед тога често се наилази код многих европских градова на подељеност у два главна дела: стара варош у центру, и нова и модерна ван линија старих зидина које су некада опкољавале центар. Различитост атмосфере између ових делова је уопште фрапантна. Европски градови су, поред тога, постојали и пре доба железница и њихова изградња није толико била под утицајем захтева железница, као што је случај са америчким градовима. Сигурно да су многе од њих морале прилагодити своју структуру у току XIX столећа да би се могле користити новим системима транспорта и саобраћаја, који су изграђени благодарећи пари и електрицитету. У већини случајева нови систем транспорта био је прилагођен плану града који је већ постојао. Многи европски градови имају још од искони своје планове и ако се упореде са америчким градским заједницама код њих се кон-

статује један ред, симетрија и једна целина, која се ретко среће у Сједињеним државама. Док су код многих од њих грађевине гушће и солидније него у нашим америчким градовима, не постоји онај нагао контраст између облакодера у центру и ниских грађевина разбацаних по периферији, што је тако карактеристично за амерички град. Према томе, мада су у многима од њих улице у центру тесне и старе, градови не трпе од пренатрпаности која се сусреће у Сједињеним Државама. Релативна реткост аутомобила, природно, доприноси да се избегне претрпаност. Европски градови, поред тога, имају да захвале једним делом за своју лепоту, свој ред и своју величину отсуству шпекулације са непокретним имањима или постојању ефикасне контроле у томе погледу и чињеници да су општине или држава у великој мери сопствници змљишта. Велики слободни терени и монументалне грађевине, које задовољавају естетску страну, контрола зидања која се врши у току већ дугих периода времена, учинили су да су код европских градова избегнути они најзначајнији недостатци који се сусрећу у структури америчких градова. Европски градови, по правилу, задржали су више у својим рукама разне јавне општинске службе него амерички градови. Из тога произилази да су се јавне службе у европским градовима развиле потпуније, са више плана и у духу мање конкуренције него у Сједињеним Државама. Услед тога што их имају у својој сопствености и управљају овим службама, европске општине биле су у могућности да врше јачу контролу о значају и смислу развоја града. Исто онако као што европске владе врше, уопште, строжију социјалну контролу над приватним предузећима, оне су могле помоћу правилника за грађење, помоћу своје акције у погледу одређивања зона и другим прописима да надгледају развој и прилагођавање својих градова новим условима, на начин који је боље одговарао општем интересу, него што је то случај у Сједињеним државама. Недостатак средстава и оскудица у капиталу нагнали су Европљане да сузбију или да ограниче шпекулативне оргије и да буду обазривији и пажљивији у погледу изграђивања и отварања нових предузећа. Европски градови изгледа да желе да покажу да они нису изграђени да постоје само од данас до сутра. Они одишу атмосфером вечности, која јако одудара од привременог и провизорног карактера великог дела америчких градова, специјално од оних приградских крајева са рђаво изграђеним и и нездравим становима. Схватање управа у европским земљама и услови живота који преовлађују у њима одвели су их, бар у земљама јако индустриализованим, да се живо заузму за лично и колективно благостање. Хигијенске мере и мере за одржавање чистоће, примена социјалног осигурања и социјалног старања, јавне разоноде, 4»