Општинске новине

250

Београдске општинске новине

старање о здравим становима па чак и банке дали су заједници више могућности да води и управља градски живот, више него у Сједињеним државама, у којима је још увек традиција да у колико има мање власти, у толико је боље. Европски градови имају чиновнике који с формирани дугим искуством, услед чега општинске послове воде специјалисти који су релативно заштићени од штетних утицаја политичких странака. Чињеница да европске земље имају централизованију управу него у Сједињеним државама, изазвала је потребу народне политике у томе погледу и у тим земљама постоји велико старање да се доведу у склад потребе и интереси локални са интересима и потребама целе нације. Према томе, постоје релативно мале супротности између локалних и цационалних интереса, па према томе и мање сметњи и тешкоћа него у Сједињеним Државама, у погледу интервенције владе у локалним пословима. Европски градови могу преговарати директно са својим народним владама, а ове могу преговарати директно са градовима, без посредства држава и округа. По правилу, код европских градова има много више питања која су сасвим ван политике и која зависе једино од администрације, него што је случај у Сједињеним државама. Према томе, извесне усвојене мере могу бити примењене од стране одговорних чиновника без интервенција политичких група. Како се природна богатства европских земаља мање могу развијати него наша, њихови друштвени редови су више стопљени и покретљивост становништва је знатно мања. То доприноси већој стабилизацији живота. Поред тога европске земље имају по правилу хомогенија становништва и културу која је више заједничка и боље постављена, чиме се објашњава то да су код њих непознати извесни проблеми који се хронично постављају у америчким градовима. I Кроз целу своју историју, а специјално у последње време, европске земље много су се више старале о својим односима са својим суседима, него што је то случај у Сједињеним Државама, које тако рећи, саме за себе претстављају један континенат. 1о је учинило европске земље окретнијим у вођењу народне политике ,која води рачуна о природним богатствима земље, о своме становништву, о пореским теретима и о њиховој војничкој снази. То се види и на њиховим градовима, по њиховом положају, по њиховим фукцијама, структури и контроли. Што је нарочито значајно у овом погледу, ратна опасност, која изискује многобројне мере предострожности да заштити осетљива места градова од нових метода рата, нарочито од напада из ваздуха, Према томе, европски градови, супротно градовима у Америци, у тешњој су вези са државном управом, врше активнију контролу

над животом становника, регулишу строжије приватна предузећа, имају стабилнију структуру, постепеније повећавање, културно су хомогенији, примењују више штедњу и уређују град са више ширине и континуитета, али су у исто време пред већом опасношћу од разарања, располажу са мање резерве и остављају мање поље за вршење народне контроле. Тешко је рећи, кад се све добро расмотри, који је начин живота бољи, јер је вероватно да ми не би желели да заменимо нашу ситуацију, наше традиције и оно што нам је драго, за већу стабилност и ефикасност, по цену промене система управе и друштвеног живота. Ипак, неограничавајући због тога нашу слободу, ми можемо користити дуго искуство европских градова у погледу заједничког градског живота, о чему постоји драгоцена и обилна докујментација. Њихово искуство биће нам нарочито драгоцено када будемо прешли на напреднији стадиум градског и народног живота. (Наставиће се) Н.

Сретен Стојановић: Нага жена (Орахово дрво) (Са изложбе у павиљону „Цвијете Зузорић")