Општинске новине

324

Београдске општинске новине

могућностима и стварним потребама. Не губимо из вида да служећи нашим градовима ми служцадо у исто врвме интересима наше лепе и племените домовине. Оглашујући да је Први конгрес Савеза градова отворен, ја вас позивам да кликнемо: Живео Савез градова! Жизела Југославија! (Бурно и дуготрајво одобравање и узвици Савезу градова и Југославији). Нарочито срдачно и топло поздрављам г. Стоилова, потпретседника града Софије са двојицом делегата, који су дошли да нашем Конгресу присуствују. У њиховој посети наш Савез градова види први почетак ближег рада на продубљењу искрених и братских веза, које спајају оба наша народа. Добро нам дошли! Живели! (Присутни бурно кличу бугарским делегатима и Бугарској).

Претседништво Секције за социјално и здравствено "тарање I конгреса југословенских градова, која је заседавала у згради Пожарне команде

За овим је, према дневном реду Конгреса, књижевник I. Сима Пандуровић одржао једно предавање о Београду, о његовом историјском, културном и националном лику, које је саслушано са највећом пажњом и интересовањем. После овог предавања јавио се за реч Претседник Краљевске владе и Министар унутрашњих послова г. ДраГиша Цветковић, који је Конгрес поздравио овим речима: „Два момента у моме политичком и јавном раду вежу ме за Конгрес градова. Један када сам 1923 подине, онда као претседник Општине нишке, дао иницијативу за први конгрес градова Србије, Јужне Србије и Црне Горе. Друга меменат када сам, опет као претседник општине, са ондаишЈИМ градским начелницима и претседницама општина у Загребу радио на стварању овог садашњег вашег Савеза. Јо!ш онда, и по свом положају и по свом лич|ном схватању, ја сам организацији конгреса градоза придавао нароч1иту пажњу. Од 1922 године до данас ја сам као политичар, — јер сам још и данас градски одборник — долазио до изражаја најпре преко комуналне политике свога места. Према томе, радећи у овим установама, ја схва-

там и знам значај, који имају градске општине у привредном, културном и социјалном животу једног народа. Господо, градови су носиоци нашега привредног живота. Они благотворно делују у најширим народним слојезииа и у најширим привредним круговима. Градови су несумњиво носиоци и културног живота свога краја. И у том правцу активност једнога града осећа се врло јако, има одраза на културне прилике народа и на културни живот његове и иајдаље околине. Градови су несумњиво носиоци и материјалне културе једног народа. А ви, господо, знате врло добр(Л да се народи у прошјлости цене и да их ми и данас ценимо и по материјалној ку ( лтури коју су они за собом оставили. Генерације које настају свакако ће ценити и вредност нашег народа и његову снагу и Његову животну енергију и по материјалној култури, коју ми будемо оставили доцнијим поколењима. Али, у свим овим настојањима има један моменат коме треба обратити нарочиту пажњу. Материјална култура једног народа не састоји се само у оним велелепним грађевинама, у оним огромним облакодерима, него се састоји у садржини, у духу који оплемењују ту материјалну културу. И видите, ту је онај моменат у коме се највише треба да огледа активност и делатност наших градова. Наша материјална култура треба да носи у себи пуно социјалног схватања и пуно социјалне садржине. (Живо одобравање и усклици: Живео! Тако је!) И видите, господо, у том правцу, у изграђивање те наше материјалне културе, ви градски претставници, имате једну од најделикатнијих и најважнијих улога. Господо, још онда приликом стварања овјога Савеза, схватили смо неопходну потребу организације градова и значај једног планског рада. Ми смо видели пуно тешкоћа, пуно незгодних ствари у нашем деловању, у свему оном о чему је Претседник града Београда, Господин Влада Илић, — који улаже толико труда да се наша престоница у погледу комуналног изграђивања упути правилним и одлучним путем, — тако лепо говорио. Још онда, ми смо са пуно разлога тврдили да би се једним планским радом и добром организацијом могло успети у томе да комуналну политику наших градова упутимо правцем који ће једино одговарати интересима земље и народа. Још онда, организујући се, ми смо осетили све тешкоће, све незгоде, осетили смо све оно што кочи правилан развитак наших градова, оно што је негативно у једној комуналној политици, оно што не даје нашим градовима да се несметано и слободно развијају. Ми знамо врло добро и ви сте свесни тога да многе функције, које наши градови обављају, немају ничега заједничког са комуиалном политиком, али их они морају обављати у интересу општих и државних потреба. Ми све то знамо, све то сносимо и радо примам(о на своја леђа, али ја мислим да имамо и права да тражимо од компетентних фактора — ја сада говорим као одборник једне градске општине — (бурно и дуготрајно пљескање), да компетентни фактори унесу више схватања за велики, културни, привредни и соцИјални задатак, који једна градска оПштина у народу и држави има .(Једнодупгни повици: Тако је! Бурно и дуготрајно пљескање).