Општинске новине

426

Београдске општинске новине

одбије, позивајуКи се на §§ 55 и 56 Грађсвинског закона, како је она била правилно и одлучила. Банска управа је неправилно, по жалби оопственика, поништина општинску одлуку, а образложење решења Банске управе о томе да нема места за примену § 56 код парцелације која служи само промени поседовних одношаја, нема основа у закону. Обавеза бесплатног уступања земљишта за јавне потребе установљена је законом (§ 56 Грађанског закона) у сваком случају кад се парцелише земљиште планом предвиђено за јавне потребе, и без обзира на то у ком се циљу врши парцелација. Зато би парцелација земљишта планом предвиђеног за јавне потребе, ако би се извела без примене § 56 каква је захтевана у спорном случ,ају, била противна и тач. 1 и тач. 2 ст. 2 § 55 Грађевинског закона, јер таква парцелација би била противна прописима регулационог плана (тач. 1 ст. 2 § ;55) а и отежавала би услове рада при извођењу оног што је планом на односном месту предвиђено (тач. 2 ст. 2 § 55). Зато је Управни суд, по тужби Поглаварства, требао да поништи решење Банске управе као противно закону, а он га је потврдио, усвајајући делимично његове разлоге. Због тога је Државни савет, на основу напред цитираних прописа, преиначио пресуду Управног суда и поништио односно решење Банске управе као противно закону." У подрум и сутерен не може се улазити са улице. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 4894 од 6 марта 1939 год., којом је пресуђен овај случај: „Тужиља је тражила одобрење пројекга о промени измене просторија своје зграде у ул. Димитрија Туцовића бр. 42. Г радско поглаварство спровело је ово тражење на одлучење Министру грађевина, пошто је у питању пројекат приватне грађевине за јавну употребу (§ 87 ст. 2 Грађевинског закона), са примедбом, да пројект измене односне просторије не би тргбало одјо^ брити с обзиром на чл. 13 ст. 6 Грађевинског правилника за град Београд. И Министар грађевина својим решењем, чији поништај тужиља сад захтеза, одбио је одобрење пројекта за измену намене просторија позивајући се на чл. 13 ст. 6 поменутог ПравилнМка!. Државни -савет налази: Тужиља у тужби истиче, да њено тражење нема никакве везе са чл. 13 ст. 6 Грађевинског правилника за град Београд, на коме је засновано министрово решење о одбијању њеног траже|ња, јер да тај пропис говори о забрани улаза у подрумг и сутерене са улице, а да је она тражила претварање постојећег дућана у бифе. Ово истицање је неумесно са разлога шго сама тужиља у тужби признаје да је пато-с просторИ|]е, о чијој,

се измени намене ради, спуштен испод нивоа улице, а чим то стоји та просторија се сматра као подрум, сходно чл. 13 ст. 1 Грађевинског правилника за град Београд, по коме — подрум је најнижи део зграде чија је површина пода (патоса) испод горње површине пешачке стазе или околног земљишта. А у такву просторију, сходно чл. 13 ст. 6 поменутог Правилника, је забрањен улаз са улице, како }е правилно и управна власт одлучила и по том основу умесно ускратила тужиљи одобрење за промену измене односне просторије." Минимална висина пословних просторија и просторија у приземљу мора да износи бар 3,50 метара. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 25339/38 од 13 јануара 1939 год., којом је пресуђен овај случај: „Тужилачки Савез набављачких задруга државних •службеника тражио је од Г радског поглаварства у Београду одобрење планова за преправку и дозиђивав>е зграде на свом имању у ул. Османа Ђикића бр. 28 и 30 Од овог тражења је одбијен одлуком Поглаварства Г. О. бр. 4667/37 од 18 фебруара 1938 год. са разлога што зграда о чијој се преправци и дозиђивању ради не задовољава минималну висину просторија из § 30 Грађевинског закона и што нема потребан број нузпросторија. По жалби Савеза Министар грађевина оспореним решењем оснажио је одлуку Поглаварства позивајући се на § 30 Грађевинског закона. Савез поднетом тужбом тражи поништај министровог решења истичући да § 30 Грађевинског закона односну минималну висину захтева за пословне просторије а да би просторије његове односне заграде служиле за магацин који, по тужби, нема тај карактер. Државни савет налази: Према § 30 ст. 1 и тач. 2 Грађевинског закона —- најмање дозвољене висине појединих просторија биће за трговачке и занатлијске радње, продавнице и пословне просторије и уопште у призмељу 3,50 м. Просторије тужиочеве односне зграде налазе се у приземљу а намењене су за магацине прерађене робе. Те просторије, дакле, и по свом положају, налазећи се у приземљу, и по својој намени, јер треба да служе за магацин прерађене робе који је пословна просторија морају да задовоље минималну висину из цитираног § 30 од 3,50 м., а како је тај законски услов недостајао управна власт је правилно ускратила одобрење планова. Према томе и тужба је неумесна и као таква одбачена." Саопштио: Љуб. Ж. Јевтић, секретар Држ. савета.