Општинске новине

4

Контрола јавне исхране и хигијена животних намирница у Београду

Правилна организација и рационални начин исхране сачињавају базу хигијенског и здравственог напретка становништва малих и већих насеља, градова и целог народа. Стога проблем јавне исхране као техничка и стручна организација саме контроле увек стоји у центру крупних и важних комунално-хигијенских задаћа савремених градова. Агломерација (нагомилавање) становништва у већим градовима изазива потребу строге и стручне контроле животних намирница, како би се избегла несавесна трговина и уопште промет са животним намирницама које могу бити опасне и шкодљиве по јавно здравље или пак које по својој храњивој вредности не одговарају савременом начину исхране и пијачној вредности појединих производа. Контрола квалитета животних намирница је према модерним схватањима прави чувар јавног здравља и нужна мера обезбеђења хигијенске исхране, здравствених и економских интереоа грађанства. Надзор цад јавном исхраном за сваку варош у толико се повољније може решити, у колико се имају више сретства на расположењу, како у погледу техничке и материјалне опреме л ( абораторија, тако и у погледу потребног броја стручног и извежбаног помоћног особља. Повећање лабораториских сретстава зарад — специјално за контролу јавне исхране мора да иде упоредо са урбанистичким развојем града и подизањем културног живота једне вароши, која се нагло развија и шири. У свим културним и напредним земљама се ово питање стално проучава, а уједно се усавршавају методе рада око испитивања квалитета животних намирница. Сви велики градови организовали су контролу намирница према стварним потребама и величини самога града, а неке опет вароши тек организују надзор према својим могућностима. Тако се и наша престоница налази у периоду организације свих грана своје комуналне делатности као и у погледу организације контроле јавне исхране преко схручних лабораторија, које се из године у годину све више развијају и заузимају све већи значај у низу осталих стручних комуналних институција Београда. Контрола јавне исхране има за задатак да установи да ли су животне намирнице здра-

ве или штетне по људски организам, као и да установи квалитет, односно храњиву вредност једне хране путем анализе. Све се животне намирнице могу према њиховој стварној вредности класифицирати у групе које према своме хемиском саставу имају сличности међу собом. Познато је да човечији организам захтева ради своје исхране све оне састојке из којих је и сам састављен, као што су: Вода, беланчевине. угљени хидрати, масти, соли, а осим тога потребни су организму витамини и хормони у довољним количинама, јер би се у недостатку истих јавиле извесне болести као и други поремећаји у унутрашњој секрецији организма. Показало се, да ако се човек храни летњом биљном храном, много мање оболева но када се храни конзервама, зимском или ма којом другом врстом хране. Као што се из овога види, питање исхраве становништва у светлости теорије витамина од нарочитог је значаја и може се без претеривања рећи да се њему данас мора обратити прворазредна пажња. Ова тешка и озбиљна дужност, испитивање вредности једне хране, пала је у део хигијеничарима и хемичарима, њима је дата у процену вредност једне хране, они имају да кажу меродавну реч; они се не смеју зауставити на < досада стеченим искуствима, већ се морају заинтересовати тим питањем што више, радећи на унапређењу науке и рационализацији животних намирница. Да би човек могао бити здрав и отпоран, потребно је да се увек храни здравом храном, Колика се важност овоме питању придаје види се чак и по томе што су се на извесним чувеним иностраним универзитетима на хемиским отсецима увела облигатна предавања из области хемије и бактериологије животних намирница. Као што је већ напред назначено, контрола јавне исхране креће се у два главна правца, и то: Испитивање намирница за живот које могу бити штетне по људски организам, и испитивање и установљавање т. зв. фалсификата, који не морају бити штетни по човечије здравље али индиректно наносе штету обзиром на њихову умањену вредност односно храњивост, а директно штете материјалним интересима и кеси грађанства. Фалсификовање животних намирница није ретка појава, та се