Општинске новине

-3

342 Веоградсне општинске новине

сеца 1931 године када је око 11 часова пре подне у Хемиској лабораторији зазвонио телефон, ја сам седео за писаћим столом и примио извештај од једног непознатог лица, које је јављало да се у једној улици близу Калемегдана налази једна радња са меснатим производима где је скоро сва роба неисправна и укварена. Примивши тачно овај извештај, пошао сам са још једним чланом комисије (бактериологом) да извидим случај. И заиста, не само што је пријава била тачна, него смо наишли на читаво слагалиште укварене робе, која је делимично била сушена на ваздуху. По узимању угледа и прегледом у Хемиској и Бактериоло !шКој лабораторији, нађено је да је сва роба из радње била неисправна, јер је већина била инфицирана бацилусом пратифус „В". После тога открића, разумљиво је да смо морали испразнити целу радњу и сву затечену робу поништити. Ништење је вршено на тај начин, да смо сву меснату робу извели у двориште — полили бензином и запалили.

1 -:^" ; * Љ \г Ц ~ т Ш Улични продавац сладоледа и бозе Други један случај, одиграо се на једно месец дана после овога, а који је по своме типичном начину исто толико интересантан. Наиме, вршећи поменутога дана обилазак радионица са комисијом на територији X Кварта у Савамали наишао сам на овакву слику: Један бозаџија је у једном великом металном казану, који је према казивању комшилука служио и за прање веша, спремао и киселио бозу, коју је после намеравао да продаје. Чувши да санитетска комисија наилази, однео је казан са бозом у нужник и исти затворио. Нужник је био „чучавац", комисија је, разумљиво, завирила и у тај нужник и како је било летње време у казану са бозом пливало је десетак угинулих мува. Бозаџија је, видевши те муве, захватио руком у бозу и избацио муве из казана. — Онако са прљавим рукама. На питање чланова комисије да ли зна да је овакав начин манипулација са животним намирницама забрањен, одговорио је: Да све то ништа не мари јер је он, вели, муве избацио. Тај бозаџи*а није имао пријаву о становању, нити лич-

ну легитимацију нити легитимацију о здравственом прегледу, ни дозволу за рад, ни пореску пријаву, нити пак пријављену радњу, него је као и многи његови другови радио „на мало" како они то називају, па када га ухвате онда се нема куд, него се мора платити казна. Прегледом поменуте бозе у Хемиској лабораторији нађено је да је иста, у место шећера, била слађена сахарином. Сада када се саберу сви иступи тога бозаџије види се на какав примитиван начин овај сталеж схвата свој посао и одговорност пред законом. Овакав начин фабрикација животних намирница није био усамљен, било их је и много више, еамо су они строгом контролом санитетских органа онемогућени. Што се тиче пак употребе сахарина у безалкохолним пићима уместо шећера ствар је још пре неколико година стајала овако: У већим градовима, а нарочито у Шумадији, постојали су т. зв. тајни депозитери шверцера сахарина. Они су продавали сахарин, наравно небандеролисан-шверцован, обично из иностранства за 1000, а понекад за 1500 дикара килограм, и то најчешће бозаџијама „на мало" тако између 100 и 150 гр., како када. Ови су ми подаци познати са саслушања и истраге које сам водио заједно са органима У.г.Б. Из ниже наведеног пасуса који је објављен преко „Политике" јасно се види како су ти шверцери похватани и кажњени: „Управа града казнила је Три кријумчара сахаригм" У последње време Отсек јавне хигијене општинског санитета утврдио је прегледом безалкохолних пића већи број фалсификата сахарина. У прегледаним примерница показали су се фалсификати процентуално од 20 до 25. Сахарин су нарочито злоупотребљавале неке бозаџиске и содаџиске радње. Фалсификована безалкохолна пића појављивала су се на вашарима и по београдским улицама. Једна варочита комисија за преглед образована је у ОЦиггинИ и јна челу са г. Јованом Валдманом, хемичарем, ухватила је неколико продаваца безалкохолних пића и бозе да су употребили место шећера сахарин. О овоме налазу извештено је и Одељење Кривичне полиције Управе града Београда, које је ставило својим органима у дужност да пронађу канале, којима се кријумчари сахарин. Органи Кривичне полиције са општинским чиновницима Јавне хигијене извршили су претрес стана Драгутина Петровића, код кога је пронађено близу пола килограма кријумчареног сахарина. Ухваћени кријумчар признао је да је бесправно продавао сахарин са Драгом Љубичић. Похватани кријумчари у току даље истраге открили су да се бесправном трговином сахарина бави и Тереза Бартоловић, која је такође пронађена. Управа града Београда казнила је кријумчаре сахарина и то: Драгутина Петровића са 20 дана затвора или 5.000 динара, Драгу Љубичић са 1.000 динара или 10 дана затвора и Терезу Бартуловић са 5.000 динара или 15 дана затвора".