Општинске новине

352

Београдске општинске новине

а нарочито да се старају да родитељи не убијају своју децу. Средства за помоћ треба власти да прибаве из државних пореза трибута. Јустинијан није овај закон увео у свој корпус јурис. Из његових зборника види се да су постојале и установе за сироте и немоћне. За разлику од тих државних установа црквене установе су се старале и за робове, чију је установу и званична црква признавала. У Франачкој држави налазимо такође трагове државног и приватног старања о сиромашнима. Карло Велики је наређивао манастирима да дају десетак на јавне добротворне установе. Велепоседници су били дужни да се старају о просјацима на своме поседу. У средњем веку појам „сиромах" (по Кпск-у) имао је двоструко значење: бедан, оскудан и уопште неслободан становник села, који се сматрао као сиромах. Средином Средњег века нарочито с.у калуђери били ти који су се бавили помагањем сиротиње и просјака, али и сами су живели од прошње „калуђери просјаци", нарочито у францисканском реду. Напоредо с тим црква се старала и о подизању болница, које су биле добрим делом и склоништа за немоћне и неизлечиве, даље су подизана нарочита находишта за одбачену ванбрачну децу. У XIII веку постојао је у многим државама и нарочити порез за сиротињу. Крајем Средњег века кад се црква била скроз изопачила — период владавине покварених папа, грађанство је желело да се еманципује и у погледу помоћи сиротињи која је требало да постане општа грађанска брига. Тако су постојале од црквених власти независне сиротињске касе којима су руковале грађанске власти. Има покушаја да су се предузимале и превентивне мере противу осиромашења. У томе су се нарочито одликовале јеврејске установе за помоћ сиромашнима и састојале су се у томе да се сиромашнима нађе посла у, за то, нарочито основаним, радионицама. Средства за ово прибављана су од добровољних прилога грађана. Реформацијом цркве извршена је и реформација у погледу социјалне помоћи. У протестантским земљама, пошто су били укинути манастири, у којима је сиротиња налазила највише помоћи, али који су били и извори осиромашења, сва брига о сиротињи прелазила је на грађанске установе. Католичко учење о добрим делима, морало је бити напуштено, јер се није више радило само о томе да се бедни тренутно помогну, и да тиме дародавци стекну опраштање грехова, већ је требало да се нађе начина како

би се сиромаси стално ослободили своје оскудице. Таквом рационалном акцијом доиста се смањио број сиротиње у протестанским земљама. Све више је преовлађивала идеја да се оскудним а за рад способним иомоћ има давати на тај начин, што ће им се дати посла, а само они који су за сваки рад неспособни да се имају смештати у нарочите домове где ће се склонити и издржавати. У то време појављују се нарочите установе и за присилни рад и поправку (Когекгшпзапз^аћеп). Сретства за све ово прикупљана су нарочитим порезом од имућних грађана и појединих еснафа (гилде) који су се старали о међусобном обезбеђењу и помагању својим оболелим и изнемоглим члановима. Уопште узевши разликовала се затворена и отворена помоћ. Прва се указивала у заводима, болницама, склоништима, находиштима и др., а друга, отворена, у виду обнчне, тренутне и непосредне помоћи, која се указивала ван тих завода. У своје време стекао је светски глас Елберфердеров систем по коме се у истоимеком граду Немачке још од 1752 године спроводила социјална помоћ. Овај систем у стварм није ништа друго но стара хришћанска општшнска помоћ, наравно прилагођена савременим приликама и потребама. Творац овог систе^ма је реформист протестант Данијел Ф. Д. 1Хајд. Начело овог система су индивид.уалирање и децентрализација. Цео град се дели на квартове а сваки кварт на одељке, обичшо на 14, сваки одељак има свога старатеља (РПе^ег), на кога највише долази две до че^тири породице за старање. Сви старатељи чнне квартовни збор, који испитује шта у св;аком поједином случају треба урадити. Старатгељ кварта заступа кварт код дирекције, којјој је на челу претседник општине (града). Дирекција доноси дефинитивне оодлуке по предлогу квартовног збора, стара ссе о целокупном стању, испитује узроке бе.де и одређује начин помоћи, гледајући да тга помоћ буде целисходна, не упуштајући се у поједине случајеве, већ водећи рачуна о целокупном стању и приликама места. Појединачни случајеви су ствар с:таратеља и кварта. Помоћ се указује највиппе за 14 дана. За то време је старатељ у сталној вези са својим штићеником. Само у хитшим случајевима указује помоћ сам старате.љ, иначе се о свему заједнички расправља и одлучује. Сва места су почасна. Само изузетнсо су били упослени професионални, администраиивни чиновници. Овај систем најбоље се показао у Елберфелду, мада је био примењиван и уу многим другим градовима. Ипак, узпрког свих ових здравшх начела није се успело ни помоћу овог систе;ма да се искорени сиромаштво, јер ни он није могао да