Општинске новине

Сиромаштина нашег града Београда

353

отклони његове најдубље узроке, и ако се као палијативно средство показало као релативно успешно и врло добро. Као један од најважнијих датума у указивању социјалне помоћи, мора се забележити настојање младе француске републике, после Француске револуције. Први декрети који су донети о томе, односе се прво на организацију јавне помоћи сиромашнима, друго на сузбијање просјачења, треће на установљење књижице јавног доброчинства и четврто на објављивање права човекова. Јавна помоћ је оглашена као света дужност (чл. 23). Друштво дугује својим несрећним грађанима издржавање, било да им нађе посла, а ако за рад нису способни, да им обезбеди средства за живот. Даље је одлучено да сваки срез добије лекара и бабицу, које ће држава плаћати, а исто тако да се на средокраћама оснују депои за лекове (апотеке). Ипак до потпуно практичног извођења није се могло доћи. За време Директоријума и Царства, обновљене су старе установе — болнице као и депои за просјаке (Берб! с !е тепс1јс11;е) т.ј. радионице за просјаке и скитнице. Од интереса је да видимо у кратко и развој социјалне помоћи у још неколико других, већих, европских држава. У Енглеској као и у другим земљама, после укидања ропства (у XVI веку) намножио се јако број беспослених и просјака, који су често образовали читаве дружине (банде) и које су властима задавале бригу и од којих су се морале бранити. Помоћ се указивала преко парохија, које су биле дужне да се старају и помажу сиромахе својих парохија. Издавано је више закона о сиротињи (Роог1о\\'). У главном је то била затворена помоћ. Сиротињски домови су били у исто доба и присилне радионице. Наравно режими у тим домовима су били врло груби, чак и у сиротиштима за децу, јер су се ти домови морали издржавати од рада самих штићеника. Напоредо са општинским и црквеним старањем, развијала се и приватна иницијатива у чијим је уетановама режим био много хуманији. У Аустро-Угарској прилике су биле сличне као и у немачким земљама, али с обзиром да су то биле католичке земље није се могао развити парохијски систем помоћи. Сразмерно врло доцкан су доношени нарочити социјални закони. ПОСТАНАК И ПОДЕЛА СОЦИЈАЛНОГ СТАРАЊА У главном социјално старање делило се на неколико разних система. 1) Старање породично, суседско и племенско. 2) Јавно старање се јавља тек са урбанизацијом, кад су везе породичне биле о-

слабиле, суседи постали страни, а сироти људи постали опасност по поредак. Власти су установљавале јавне трпезе и друге установе за помоћ сиротињи. 3) Политичко старање било је развијено још у старој Грчкој, а нарочито у Риму, кад су грађанима римским раздавали хлеб и месо или давали земљу. 4) Узајамно старање (МићшШе) постало је кад су сами сиромашни и оскудни долазили до свести да се организују за самопомоћ. Ова врста помоћи најпре се појављује код организованих еснафа. Код теократских народа, као код Јевреја, сва три прва облика су постојала и јављала се као верска дужност. Као што смо видели она је била нарочито развијена код првих хришћанских заједница које су биле руковођене старим јеврејским начелом љубави према ближњем. Из њих су се доцније развиле нарочите установе и редови који су се искључиво бавили оснивањем болница — Нб1е1 Б1еи назив за болниицу који се до данас задржао. Фрања Асишки био је оличење ове социјалне акције. Међутим, сва ова помоћ била је само палијативна. Још Аристотел је тражио реформу социјалне помоћи на тај начин што је захтевао да се сиромашни грађани наетане као земљорадници или занатлије уместо што им се даје милостиња. Почетком XVI века један хуманиста Хуан Луис Вивес (Јиап Гшз У1уез) по народности шпањолац и пријатељ Ерасмов, који се пред крај свога живота био настанио у Буржу (1526), први је предлагао систематеки организовану социјалну помоћ сиротињи на тај начин што би се извршило истраживање по свима улицама свих оекудних, бележећи свима имена, број деце, узрок њихове оскудице и њихово понашање. После тога да се предузму све потребне мере и да се поправи њихово стање. Да се помогну стари, болесни, слепи и душевно оболели, (са овим последњим да се нарочито благо поступа — супротно дотадањем нечовечном поступању са њима), да се нађе посао оскуднима и здравима, ако су неспремни да се спреме и извежбају према својим способностима. Чак је тражио да се и код злочинаца испита степен њихове одговорности. Инвалиди да добију сталну помоћ за пристојан живот. Наравно да су све ове идеје остале само лепе жеље и предлози који се у тадањем поретку нису могле остварити, па је чак и данас немогуће да се остваре, иако је од тога доба прошло више од 400 година. 51;, Утееп!; с1е Раи1 користио је добру вољу верних и основао 1617 братство милосрђа (СопЈгепез с1е 1а сћагИ;е). Свака жена која би се уписала у ово друштво била је дужна да се стара о болеснима и сиромасима. Доцније је основао нарочити ред госпођа ми-