Општинске новине

354

Београдске општинске новине

лосрђа (1еб Јашез с!е 1а сћагИе) за оболеле по болницама и находчад. Својим помоћницима претходно је давао и потребна теориска и практична знања и његове кћери милосрђа (Г^ез Ш1ез <Је 1а сћагИе) биле су прве обучене посетиље које су изашле из најстарије школе за болничарке, а може се рећи и најстарије школе за социјалну службу. Доцније је социјално старање све више прелазило у лаичке руке. Тако су постале установе лаичке болнице у Француској (Клемент V 1311). Све општине су имале сиротињске столове (ТаБ1ез с!ез раиугез), Варош Нирнберг је имала своје »Агтепогс1пи匿, и свој закон о сиротињи 1530 и 1548 године. Године 1544 Париз организује »Вџгеаи с1е8 раиугез« (сиротињски уред). Почетком XIX века државе прокламују законско право на социјалну помоћ за децу, старе, болесне и инвалиде. И најзад долази се до увиђавности да је држава дужна да се стара о свима социјално слабијим а исто тако се и са развитком хигијене предузимају све превентивне мере и образују нарочита министарства здравља, (прво образовано у Енглеској 1919 године а исте године и у Југославији), као и министарства за социјално старање, социјалну политику, социјалну помоћ и т. сл. у другим земљама. На том послу радио је и Биро за рад у Женеви, чији је рад помогнут моћним синдикалним и радничким организацијама. И тако се социјална помоћ развијала од индивидуалне и непосредне помоћи до социјалне помоћи; од милосрђа до социјалне дужности, од практичног милосрђа до организоване социјалне службе. СОЦИЈАЛНА СЛУЖБА У МОДЕРНИМ ДРЖАВАМА Три су чињенице које утичу на формирање социјалне помоћи: напредак идеја солидарности, усавршавање технике, социјалних наука и начина живота (урбанизације) и као најважније, начин производње (индустријализација). Ова последња је од куће и породице одвојила жену и децу и на тај начин загрозила њиховом физичком и моралном здрављу и њиховом економском опстанку а категорички наметнула потребу за нове социјалне интервенције. Више се не може рачунати ни на рођаке ни на суседе, сваки је упућен само на себе и своја средства, која су све више несигурна и недовољна. Ни на селу није много боље, у колико су се готово изгубиле крвне задруге и масе сеоског становништва осиромашиле. Према свим тим околностима и социјална помоћ је различна и на разне начине се указује. Видећемо неколико таквих разних типова. По д-р Рене Санд-у (1 ^е зегУ1се 8ое1а1) постоје облици схематизоване социјалне помоћи — претставник Француска, генералисане —

Немачка, координиране — Енглеска, индивидуалисане — Сједињене Америчке Државе, систематизована — Италија, и национализоване СССР. ФРАНЦУСКА - ПРИМЕР СХЕМАТИЗОВАНЕ СОЦИЈАЛНЕ СЛУЖБЕ У Француској јавна социјална служба (бегУ1се 80С1а1) и приватна потпуно су одвојене. Прва је до краја бирократизирана и схематизована и чини једну круту целину. Друга — приватна је потпуно слободна али и подвојена а главни јој је задатак да скупља потребна средства. После Француске револуције покушало се да се спроведе прокламовање интегралне социјалне помоћи. Образовани су бирои доброчинства, најпре кантонални, а потом комунални (општински), али због гломазне администрације и слабости малих општина, остало је само на ограниченој и палијативној помоћи. За извесне пак категорије изведена је делимична национализација као што је: помоћ болеснима, старање о трудним женама, потпора многобројним породицама, као и деци и жртвама рата. Средсво за ово дају држава, окрузи и општине. Помоћ указује у првом реду место завичајности. Сваки болестан Француз који нема прихода има права на бесплатну лекарску помоћ и лечење у болницама. Свака општина има свој уред за помоћ, који води на списку све оне који имају право на бесплатну помоћ. Странци подносе половину трошкова. Наравно да за пуно спровођење ове помоћи има увек материјалних тешкоћа. И старање о старима, инвалидима и неизлечивим болесницима дужност је овог бироа. Сваки Француз изнад 70 година и неспособан за рад, прима помоћ у свом дому или је смештен у нарочите установе. Болнице и склоништа су потпуно аутономни и имају своје буџете које даје дотична општина. Оне општине које имају своје болнице, дужне су да другим болницама накнаде трошкове за своје болеснике. У колико општине не могу да издрже болнице, помаже их држава. У болницама се примају и полуплатежни и пуноплатежни пацијенти. У сваком округу постоји душевна болница, општине плаћају за своје болеснике. По закону Раи1 81;гаи88 1913, свака породиља има право на потпору за четири недеље пре и четири недеље после порођаја. Све трошкове подноси држава. Годишње добија помоћ 30.000 жена а 265.000 жена које доје децу, добију награду. Од 1930 године установљено је социјално осигурање за све раднике чији годишњи приходи не прелазе 15.000 односно 18.000 франака (у великим градовима) или већу суму (до 25.000 франака) ако имају већи број деце. Осигурање обухвата све случајеве болести, инвалидитета на раду, порођаја, пензије за