Општинске новине
440
Београдске општинске новине
У Америди, на жалост, људи друге боје, нарочито црнци, не уживају још сва грађанска права и зато су организована нарочита друштва за заштиту црнаца и усељеника. Нарочито после велике економске кризе 1929 године која је највише погодила радништво и мале поседнике, и чија је последица била огромна беспослица, и данас се броји на 10 милиона незапослених радника, појавила се и већа потреба за организованом општом социјалном заштитом. Том се приликом показало да ни огромно богатство земље сконцентрисано у малом броју трустова и коицерна, као ни моћни фондови добротворних организација нису били у стању да помогну и да обезбеде егзистенцију милионима безпослених радника. Због тога је најзад морала и сама држава да интервенише, али не да поправи стање и отклони узроке, већ само да ублажи крајњу беду и глад. И сами Американци ово увиђају и тврде: „Да ни јавна помоћ, ни приватна помоћ не могу никад невољне (оне којима је потребна помоћ) ставити у виши положај но што је велика маса суграђана, зато наши социјални сарадници полажу своју наду на један широки програм социјалних реформи. (Одлука међународне конференције за соцнјалну службу, св. 1 стр. 366). А један од највећих ауторитета хигијене Др. Милтон Роземан професор на универзитетету у Харварду пише: „Превентивна медицина сања о једном времену у коме нико неће оскудевати, у коме ће сваки имати своје учешће у раду, који ће бити у сразмери са њиховом способношћу, у коме ће сви имати оно што им је потребно за одржавање здравља. Ова добра добијаће сви људи с правом, а не из милосрђа. Превентивна медицина сања о времену у коме неће бити ни патњи, које се могу избећи, ни прераног умирања, и у коме ће благостање свих људи бити највиши задатак, у коме ће племенитост и хуманизам заменити грешке и егоизам. Она (превентивна медицина) се нада да(ће људска мудрост остварити овај сан." Пример Америке и огромна активност за социјалну помоћ доказују само да је и у време највећег америчког просперитета било огромне потребе, т.ј. социјалне беде и социјално слабијих, којима је друштво морало да помаже или из разлога милосрђа или из бојазни од »езадовољства гладних, незаштићених и непросвећених. Италија — пример систематизоване социјалне службе Предратна Италија има заслуга да је прва поставила темеље социјалне медицине, да је основала прве клинике рада (1лн§1 Оеуок>), криминалну антропологију (Ломброзо), социјалну антропологију (№се1о\"о), педагошку антропологију (Марија Монтесори). Италија је прва повела успешну борбу против палудизма
и других социјалних болести и епидемија. Исто тако је прва почела да се брине о здрављу деце (оснивање приморских колонија за децу и маринских болница). Од 1923 године социјална заштита је систематизована. Она је установљена у циљу да увећа становништво\„ а с тим и националну снагу, пред којим циљем све остало има да се подреди. Због тога је свака посебна и приватна активонст стављена у огппту службу. Јавна помоћ је поверена у свакој општини једном добротворном одбору у коме су концетрисане све установе и акције. Оне су подвргнуте контроли провинцијалних, административних савета, а сви Министарству унутрашњих послова. Законом од 10-ХП-1925 установљена је национална служба за заштиту деце и матера којом се предвиђа помоћ: породиљама, матерама и малој деци, школској деци, напуштеној, запуштеној и криминалној, као и хигијенско поучавање матера. Овом службом управља владин комеса,р и један централни одбор од претставника министарства. Под њим стоје све установе. Општински комитети у којима је општински лекар, школске старешине и свештеник, дужни су да воде списак поједииих жена којима треба да се укаже помоћ, даље списак дојкиња које желе да доје туђу децу за награду, списак деце којој се указује помоћ и списак лица која траже помоћ и најзад списак свих установа за ову помоћ. У раду им помажу „даме-посетиље", обично дипломиране. Помоћ уживају и мајкедевојке, ванбрачна деца, удове, напуштене жене, сирочад и деца оскудних породица, као и деца морално посрнула. Постоје саветовалишта за родитеље, у њима раде лекар и бабица. Преко њих се помажу материјално оскудни. Комитет је дужан да оснива обданишта, радионице, трпезе, склоништа, да шаље децу на летовање, у превенторије и санаторије и друга лечилишта. За аноомалну децу се предвиђају нарочити домови. Комитети се старају о образовању стручног особља. Инвалиди добијају помоћ од државе а санитетску службу врши Министарство унутрашњих послова преко санитетских провинциских савета. Лекарска помоћ је за сиромашне бесплатна. Друштво Црвеног крста помаже рад лекара. Води се енергично асанирање села. Градови имају заводе за пастеризирање млека. Постоји један закон противу мува. У болницама раде поред стручног и плаћеног особља и добровољие болничарке. Води се борба противу туберкулозе преко нарочитих антитуберкулозних комитета. Обавезно је осигурање радника противу туберкулозе. Постоје 242 диспансера, 37 санато-