Општинске новине
480
Београдске општинске новине
Писац затим прелази на однос управитељев према осталом позоришном особљу и глумцима и каже: „Газног инспектора, капелника, учитеља певања, наше прве глумце и глумице, шта више и саме стране уметнике и уметнице, кад га у канцеларији потраже, дочекује он обично седећи, а њих неће понудити да седну. То би била само ситница кад би се могла приписати случајном забораву, што никако није. Ово је само резултат његовог погледа на ствар и његове оцене ових људи. Он се боји за свој ауторитет, ако испуни према њима и најнижи захтев грађанске уљудности и учтивости." Писац иде дотле да тврди да управитељ Малетић о глумачком сталежу не мисли најповољније, да га презире и да је чак једном приватно рекао да их сматра „као блато на чизми". Он међу глумцима не прави разлике, осим што их дели по годинама службе, држи их све за једнаке. И такво механичко схватање, каже писац, извор је многим неправдама: „Таленат, труд, заслуге стварају и овде неједнакости. Управа која све то хоће да нивелира, рЈШ1и сама онај једини темељ, на ком почива сав развитак и сва будућност позоришта. Јер изједначити медиокритет са талентом, рад са нерадом, ревност са индоленцијом, незнање са знањем, то не значи више делити правду него казнити врлину, а награђивати порок." Да докаже да управитељ не прави разлику између дужности и заслуге, не води никакве белешке о раду појединих чланова, да плате и повишице даје по својој субјективној оцени, да су исте неправичне, писац даје табеларни преглед где је назначен рад глумаца у протеклој позоришној сезони, њихове плате под Одбором и јнове плате које им је Малетић за идућу годину одредио.
Писац се пита одакле та великодушност и издашност управитељева, и по какво]' раз-
мери, по ком плану и из ког разлога су дате повишице само овим члановима и зашто појединим у толикој мери. Јер ако је, каже, повишена плата Бачванском, нема никаквог разлога да се не повиси и Мандровићу, ако је повишена плата Коларовићки да се изједначи са Јеленском и Милком Гргуровом, нема разлога да се повишава Бајзовој, новој глумици. Зашто да се поред Јовановића одмах повишује и Цветићу, кад је исти скоро корисницу добио и пуних 8 м^есеци плату без службе уживао. У чему се Станишић тако одликовао да се и њему повишица одреди. Писац претпоставља да је Коларовићки повећана плата да би се изједначила са Милком Гргуровом, а не пита се и не чуди се да ли је требало те две глумице изједначити, мерити једним мерилом једну Милку Гргурову и Коларовићку. Исто тако не види несразмеру између Цветићеве или Јовановићеве и Мандровићеве плате. Али пустимо писца да излаже даље. Да би се имало правилно мерило за оцену глумчева рада, писац предлаже да се код позоришта заведе књига за заслуге и кривице (Уегс11еп81; ипс! бсћикЉисћ), и да у њу управитељ заводи све што је који глумац више или мање од своје дужности учинио. Кривице би се (још могле понекад и опростити, али заслугу треба увек наградити. У заслугу треба рачунати глумцу: а) ако је преко године више пута претстављао него његови другови с истом платом; б) ако је у случају потребе суделовао и онда, кад би с правом могао тражити да буде поштеђен — у случају слабости; в) ако је туђу ролу пред саму представу примио и научио; г) ако је ког другог члана дуже време у претставама заступао. Све ово, каже писац, упразитељ Малетић просто броји у дужност и не сматра да о томе треба водити рачуна и дати глумцу награду, или бар показати захвалност. Каже да управитељ пре учињене услуге и док иста тра-је признаје заслугу и обећава награду, али доцније то своје обећање не испуњава. Писац осуђује овако дволично држање управитељево и тврди да оно убија поверење глумца у реч управитељеву, а убија и његово одушевљење и пожртвовање. Да докаже како управитељ нема доследности, нити каквог плана у свом раду, писац наводи више примера. Тако је каже, редовним женским члановима једва и с тешком муком одобрио корисницу ма да оне на то имају права и по уговору и по пракси ради своје гардеробе, а техничком особљу, свирачима и презадуженом глумцу Недељковићу одобрио је корисницу одмах и на прву реч. Писац се осврће и на неједнакост која постоји у платама мушког и женског особља на штету овог последњег, па каже да је и у
Рад у прошлој позорвшној сезони по учешћу у представама
Плата под Одбором
Нова плата
Цифра повишице
Бачвански
99 пута
900 тал.
1.000 тал.
100 тал.
Мандровић
88 „
700 „
700
})
Јовановић
105 „
480 „
500
П
20 „
Цветић
34 , 7
480 „
500
20 „
Савић
94 „
380 „
400
}>
20
Коларовић
79 „
380 „
380
— „
Станишић
73 „
360 „
380
|(
20 „
Бошњаковић
(шаптач)
300 „
380
»
80 „
Ђ. Рајковић
87 пута
/300 „
/400
»
/100 „
и жена му
— „
1- ,
1200
п
1200 „
Мил. Гргурова
74 ,
550 „
550
V
Коларовићка
53 „
500 „
550
V
50 „
Јеленска(место
ње Бајзл)
51 „
550 „
600
О
50 „
Јовановићка
64 „
400 „
400
П
„
М. Голубови-
ћева (Цветићка)
30 ,
.450 „
450
7)
Мар. Гргурова
(Ђорђевићка)
81 „
со сл о
350
»
-