Општинске новине

Српск о гробље у Бео граду

483

Сб посао настави. Но при свем том, ако има припремљеног камена и песка и ако леповреме буде, нека се ове јесени сврши:" Ово се односило на ул. Космајску. ,,Простор који је Старо Гробље заузимало постајао је недовољан за потребе вароши, која се је нагло ширила и људством умножавала. И сам терен*..био је такав да је ширење гробља било немогуће. Са три стране била су насеља, а са четврте према Ташмајдану сметале су дубоке јаме, из којих се вадио камен. Са те стране Гробље је било ограђено местимице шанцем, а местимично оградом од прошћа. Та ограда ударена је тек 1872, на основу одлуке општинског одбора од 12 априла исте године. Колико је данас познато, идеју о измештању Старог Гробља на друго место први је део Митрополит Михаило, који се ради тога обратио министарству Унутрашњих дела октобра месеца 1871 г. Министарство је одредило комисију која је имала да испита камо би се Гробље могло изместити — и у том проучавању дошло се до закључка да то питање спада у радлежност општине. Зато је њој стављено у дужност да по тој ствари донесе решење. На одборској седници од 2 новембра 1871 одлучено је: 1) Да се Гробље негде даље измести и боље уреди; и 2) Одређује се комисија од чланова: Д-р Јанка Шафарика, Јована Т. Бабића, Драгутина Плајела и Андреје Стевановића, који ће о тој ствари промислити и своје мишљење дати. Комисија је поднела извештај одбору тек 6 јула 1872. Вођена је дискусија ,,и пошто се појавило мишљење да не треба опште гробље усредсредити за целу варош, него да би боље било да се за један крај вароши нађе једно а за други друго место, како би житељству на средокраћи било, па како је кратко време остало за расправу овог питања, то се исто одлаже за други пут." Митрополит Михаило није успео да се то питање тада реши. Главна сметња била је у томе што је требало купити земљиште за ново гробље, а Општина се налазила у рђавим финансијским приликама. Писмо Митрополита Михаила није сачувано, те тако не знамо разлоге који су Митрополита руководили да тражи изм1ештање Старог Гробља. Свакако су два разлога била пресудна: 1) Гробље по свом простору било је већ недовољно да задовољава потребе вароши, и 2) земљиште, на коме се је гробље налазило, било је својина цркве Св. Марка и Митрополит Михаило желео је Да се исто врати цркви на слободно располагаше и материјално искоришћавање. Можда }е још онда Митрополит предвиђао парцелаЦИЈУ и продају једног дела гробљанског земљишта ради увећавања црквених прихода, до чега је заиста и дошло после пресељења гроб-

ља, када је с лица улица Краља Александра и Таковске био сазидан низ дућана, од којих је црква вукла лепу ренту а који су тек пре 7 г. срушени. Предмет о измештању гробља често је изношен пред општински одбор, али до дефинитивне одлуке дуго није долазило. Општина је очекивала боље финансијске прилике па да то питање скине с дневног реда. Ипак је предузимала извесне предострожности. На седници од 29 марта 1873 Одбор је решио: Сваки може на Гробљу подизати гробнице, али под условом: 1) Да плати општини за место пет дуката; 2) Кад се Гробље премести, у те гробнице више се не сме сахрањивати; и 3) Пошто истекне 10 г. од премештаја гробља, сваки мора гробницу да уклони. После ове одлуке настао је застој. Рад на спровођењу данашњег Новог Гробља почиње 1881. Општина је покушавала да до потребног земљишта дође путем експропријације, али у томе није успела. На одборској седници од 3 децембра 1831 претседник Живко Карабиберовић саопштио је објашњење министра унутрашњих дела да се земљиште за гробље не може узети путем експропријације. Зато је изабрато земљиште више Божићеве воденице, за које сопственици траже пола динара за квадратни метар. Пошто највећи део тога земљишта припада Вшетечком, то са њим треба ступити у преговоре. Саслушавши ово излагање свога претседника, Одбор је решио: Да претседник и одборник Светомир Николајевић покушају код Вшетечког да цену смањи, па ако он то учини, да се купи 100.000 кв. метара и земљиште одмах премери. Карабиберовић и Николајевић обавестили су Одбор 15 децембра 1881 да је Вшетечки спустио цену на 371/2 пара. Одбор је тим био задовољан и на предлог Томе Мрцајловића решио да се Вшетечком изјави захвалност на предусретљивости. Опет је настао застој и тек 7 јула 1882 комисија подноси извештај да је земљиште погодно за гробље. У тој комисији били су: кмет Мика Антоновић; одборник, д-р Лаза Пачу; деловођа одбора Драгољуб СтојиљковИћ и физикус д-р Јован Стејић. Друга комисија, одређена решењем одбора од 10 јула 1882, прегледала је земљиште више циглане Куртовића и нашла да је оно погодно за гробље. Сопственици су тражили сто дуката за дан орања. На седници одборској од 15 јула 1882 саопштено је да је санитетска комисија Министарства унутрашњих дела прегледала земљиште и дала повољно мишљење, с тим да се Булбулдерски водовод, који би био близу новог гробља, делимично преправи и да се у делу његовом испод гробља цеви земљане