Општинске новине

524

Београдске општинске новине

Београд плаћа 600 милиона годишње порезе, значи да сви скупа Београђани имају најмање десет пута толико прихода, т.ј. око 6 милијарди динара. Кад би, што није никако случај, сви имали подједнаке приходе, то би гај просечни приход износио месечно на једног становника 1.616,— динара, с којом би се сумом добро, али без икаквог луксуза дало живети. Међутим напред смо видели да више од половине становника Београда има мање од 630.— динара месечног прихода, дакле да су они принуђени да у много чему оскудевају. Томе се морају додати и на хиљаде оних који су посве сиромашни или без икаквих прихода и који морају потпуно да падну на терет другима, у првом реду општини. Осим тога Београђани — наравно они оскудни, дужни су највише по меницама, на жалост, нисмо могли утврдити тачну суму коју дугују, али евакако та сума није мала, и она још више смањује приходе и погоршава њихово економско стање. Да не говоримо даље и о великом хипотекарном задужењу београдских кућевласника, и ти дугови, који износе на близу милијарду динара, говоре и о њиховом слабом економском стању. Други део београдског грађана ипак има и доста великих уштеда. Највећи део уштеда налази се код Поштанске штедионице, на жалост о томе немамо тачних података као и код Државне хипотекарне банке и других банака колико тачно имају Београђани, али свакако да те улоге и уштеде имају само они који нису дужни. И док дужници плаћају камате на своје дугове од 10—20%, дотле штедише примају камату од 4—6%. На тај начин највећу добит имају банке и заводи за штедњу. Земљорадници се бране од овог скупог посредништва оснивањем својих кредитних земљорадничких задруга. Зар не би и грађани Београда могли нешто слично да покушају и да се на сличан начин олакша дужницима и повећају приходи штедишама? Најефикаснију помоћ за здравље својих грађана указала би општина кад би помогла својее сиромашне грађане да дођу до јефтиних и здравих станова. Да би се то постигло морало би бити много солидарности и социјалне свести, у првом реду код оних који би требало да поднесу зато извесне жртве. Помоћ би се састојала у виду једног великог фонда за подизање малих и хигијенских станова. У тај фонд морала би пре свега да унесе општина сваке године једну знатну суму, затим да се установи један нарочити станбени прирез, који би плаћали сви они који имају велике станове са више одељења него што имају чланова породице. На пример породица од 3 члана има пет соба, она би плаћала ванредни станбени прирез на 2 собе. Исти такав прирез плаћали би и сви локали, клубови, банке,

сви летњиковци, где се само преко лета станује. Фондом би имала да рукују једна задружна организација у којој би обавезно узели учешћа осим општине и сви они који имају веће приходе од 5.000 динара месечно, затим сви новчани заводи и већа предузећа са 5% свог чистог прихода и најзад сви они грађани који желе да се користе кредитом овог задружног фонда. Трошарина је најнеправичнији и најнесоцијалнији облик оптерећења сиромашних грађана. Због тога је апсолутно потребно да се укине а на место ње да се уведе прогресивни општински прирез, који би плаћали само они који имају већи приход од 500 динара од члана месечно. Осим тога треба оптеретити и све алкохолне локале — према потрошњи алкохола, наплаћивати од сваког посетиоца ноћних локала по 1 динар на сваки сат који проводе у локалу дуже од 11 часова увече. Требало би завести нарочите легитимације за оскддне грађане. Оне би давале право члановима њихових породица на повластице за вожњу трамвајем, аутобусом и другим превозним сретствима, бар за 50% од обичне цене и попдст на свима општинским таксама, води, електрици, ђубрету, канализацији и др. од 30—60 о/о. За беспослене установити задружне општинске радионице у којима би се у виду рада давала незапосленима помоћ, поглавито на општинским радовима. Подићи такође склоништа за оне које немају стана поред оних које постоје и који су посве недовољни. Исто тако требало би подићи и велике народне кујне за исхрану сиромашних и оскудних грађана и задружне продавнице намирница где би имали право да купују само они са легитимацијама оскудних грађана. На сличан начин имало би да се указује лекарска помоћ искључиво оним грађанима са легитимацијама. Изнели смо само неколико идеја и сугестија које, ако би се бар донекле оствариле, а оне нису ни у садашњим поиликама. неостварљгае, могле би да знатно поправе материјално стање великом броју наших суграђана. И општина и сви грађани су дужни да учине максимум жртава и да покажу пуну солидарност и вољу да олакшају судбину оних који, без своје кривице, подносе често највеће напоре и врше најтеже и -најопасније послове, али су ипак осуђени да трпе оскудицу и свз њене тешке последице. Ако грађани не постоје само ради прихода општине, већ општина постоји ради помоћи и бољег живота својих грађана, онда ће општина — односно њени грађани, свзсни својих права и дужности — схзатити своје социјалне дужности и учинити све да она стварно буде за свз грађане заједничка и корисна установа.